Високе температуре током летњих месеци могу неповољно утицати на здравље, посебно старије популације и хроничних болесника. Током последњих година, сунчанице и топлотни удари су знатно у порасту због климатских промена и глобалног загревања.
Сунчаница и топлотни удар су два различита здравствена проблема, а лекари упозоравају најпре на појаве попут топлотног осипа, грчева и топлотне слабости. Сунчаница је најчешће стање које захтева опрезност и адекватну реакцију, следи топлотна исцрпљеност, а оно што може да изазове озбиљне компликације је свакако топлотни удар.
Сунчаница узроци и последице
Сунчаница настаје излагањем главе, а посебно потиљка, високој температури, односно утицају сунчеве топлоте. Наше тело подешава терморегулацију радом кардиоваскуларног система и знојењем. Како би знојење било ефикасније, за време великих врућина кроз кожу протиче знатно већа количина крви. Користећи крв као расхладну течност, тело штити своје најважније органе, а посебно мозак. Уколико несмотрено излажемо главу утицају сунца температура у нашој глави се знатно повећава. Тело ће покушати да расхлади мозак на тај начин што ће више хладне крви упућивати у главу. Тиме долази до проширења крвних судова мозга и до наглог повећања његове запремине, што условљава појаву симптома који су јако слични потресу мозга и нису нимало безазлени. Озбиљни случајеви сунчанице могу се завршити несвестицом па и коматозним стањем.
Шта је Грозница Западног Нила? – Грозница Западног Нила (ГЗН) је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Узрочник је вирус грознице Западног Нила, који је први пут изолован и идентификован у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Вирус може да зарази људе, птице, комарце, коње и друге сисаре.
Распрострањеност – Грозница Западног Нила јавља се широм света. Епидемије овог обољења региструју се у хуманој популацији, међу птицама и коњима у Америци, Африци, Европи, Русији, на Средњем Истоку, Индији, деловима Азије, Аустралији и у области Медитерана.На Европском континенту ово обољење је присутно још од 60-их година прошлог века, али је прва епидемија међу људима забележена у Букурешту, Румунија, 1996. године. Од тада се случајеви оболевања људи и коња региструју у Чешкој Француској, Италији, Мађарској, Румунији, Шпанији и Португалији. Током 2010. године еколошки фактори у Централној Европи и земљама Медитерана су погодовали трансмисији вируса Западног Нила на људе, тако да је у области централне Македоније у северном делу. Грчке први пут регистрована епидемија овог обољења у хуманој популацији. Данас је ово обољење значајан јавноздравствени проблем како у ЕУ и земљама у окружењу, тако и у Србији и у Јужнобанатском округу.
Светски дан добровољних давалаца крви 14.јун 2022.
Сваке године се 14. јуна обележава Светски дан добровољних давалаца крви.
Тог дана:
Светски дан је добра прилика да се укаже на потребу да се обезбеде адекватни ресурси да би се повећео број прикупљених јединица крви од добровољних, неплаћених давалаца крви и да се трансфузија учини доступном свима којима је потребна.
Крв и крвни продукти су кључни ресурс за животе жена које пате од крварења у трудноћи и на порођају, деце која пате од тешких облика анемије због маларије или потхрањености, пацијената који имају леукемију, наслеђене проблеме са хемоглобином, жртве траума, хитних стања, незгода и акцидента као и за особе које се подвргавају хируршким интервенцијама и процедурама. Потреба за крвљу је универзална али приступ крви онима којима је потребна –није. Несташице крви су честе у земљама са ниским и средњим примањима.
Да би се крв обезбедила свима којима је потребна трансфузија, у свим земљама су потребни добровољни, неплаћени и редовни даваоци крви. Успешан програм добровољног давалаштва крви карактерише широко и активно учешће целе популације, свакога дана а и у ситуацијама несрећа и непогода. Истовремено, давалаштво помаже стварању опште атмосфере снажне солидарности јер је познато да да је давање крви чин солидарности који јача друштвену кохезију којом се гради дух заједништва.
Овогодишња порука подвлачи улогу добровољног давања крви у спасавању живота и њеном доприносу јачања солидарности у друштву и гласи: „Давање крви је чин солидарности. Придружи се и ти у спасавању живота“.
Специфични циљеви су:
Посебна активност која се подстиче у овогодишњој кампањи јесте да се медијима предоче приче људи чији су животи спасени захваљујући трансфузији да би се додатно мотивисали постојећи добровољни даваоци крви али и нови, односно особе које су здраве а до сада нису дале крв.
Остале активности које се подстичу јесу организација различитих свечаности овим поводом: уручења признања добровољним даваоцима крви, кампање на друштвеним мрежама, фотографије добровољних давалаца крви уз постојећи слоган, музички и други догађаји који су посвећени добровољним даваоцима крви, осветљавање значајних културних места у градовима црвеном бојом и сл.
Овогодишњи град домаћин Светског дана добровољних давалаца крви 14. јуна је Мексико сити.
Црвени крст Панчево данас, 14. Јуна, у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине, организује акцију давања крви у ХИП „Петрохемија“ Панчево, у колективу који је више пута добио плакету за најхуманију средину, јер су запослени овог колектива изузетно солидарни и на овај начин спашавају многе животе, несебично дајући крв.
Извор:Црвени крст Панчево
Поштовани суграђани,
Обавештавамо вас да ће се од среде, 8. јуна 2022. године, издавање лабораторијских резултата вршити у Служби за лабораторијску дијагностику (Милоша Обреновића бр.4) , радним данима у времену од 10 до 13 сати.
С поштовањем,
Управа Дома здравља Панчево
ЗДРАВСТВЕНИ МЕНАЏМЕНТ
У суботу 04.јуна 2022. године у просторијама Дома здравља Панчево одржано је предавање на тему „Здравствени менаџмент”, који је обухватао више области.
Предавачи су били прим. др сци. мед. Ирена В. Лазић, прим. др сци. мед. Катарина Боричић и др Мирјана Тошић, спец.социјалне медицине.
В.Д. директора Дома здравља Панчево, др Зорица Сокић, је отворила овај скуп и поздравила присутне. На предавању су били гости из Опште болнице Панчево, Завода за јавно здравље Панчево, као и представници домова здравља из нашег округа. Наглашено је да ће и убудуће бити предавања о новинама у функционисању здравствених установа на свим нивоима како би ишли у корак с временом. На овај начин ћемо пратити промене и усклађивати наш рад и интерне акте нарочито у информационим технологијама, правним регулативама, економским процедурама и целокупним руковођењем једне установе. Демографски подаци и сарадња са Републичким заводом за статистику су свакој установи значајни како би спрам броја становника могли да се планирају кадрови и нормативи. Кадровска структура се организује и систематизује у сарадњи са Заводом за јавно здравље, Републичким фондом за здравствено осигурање, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарством здравља Републике Србије.
Истакнуте су Законске обавезе.
Законом о здравственој заштити, Стратегијом и акционим планом за унапређење квалитета здравствене заштите, Интегрисаним планом унапређења квалитета рада, као и интегрисаним извештавањем о квалитету здравствене заштите дефинисане су све активности за постављање стратешких циљева једне установе.
Здравственим системом у Републици Србији организују и управљају три важне институције:
-Министарство здравља Републике Србије
-Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“
-Републички фонд за здравствено осигурање
Компоненте система здравствене заштите:
-Ресурси
-Унутрашња организација
-Менаџмент
-Финансирање
-Обезбеђење и пружање здравствене заштите
Препоруке за изградњу успешног партнерства
- Добра комуникација на свим нивоима (уколико је то могуће без неслагања и сукоба)
- Иницијтива локалних органа самоуправе у учешћу и унапређењу квалитета рада здравствене установе, а у интересу грађана за које су надлежни.
- Слобода комуникације и сарадње између владиних сектора и невлдиног сектора. (Веома је битно имати вештину и добро познавање локалних прилика. Као и мешавину разних вештина, образовања, позиција ,енергија као кључне ствари у развоју партнерства).
- Добра комуникација менаџмента и тимова, кординација и комуникација са осталим запосленима.
- Кординација менаџмента са осталим установама.
- Континуирана едукација.
- Управљање људским ресурсима, тимски рад и партнерство.
Телемедицина у Србији – како ће изгледати.
У другом делу предавања су одржане интерактивне радионице у оквиру тема које су биле заступљене на предавању.
Дискусија по свим питањима је била конструктивна и свако је кроз комуникацију могао да изложи своја искуства и сугестије. Како нешто усавршити, побољшати и унапредити кроз квалитет рада у оквиру своје установе.
Стручни предавачи су наравно били ту да помогну усмере и упуте присутне у све недоумице.
Овакав вид континуиране едукације је веома добар начин комуникације и начин да запослени међусобно размене искуства из праксе.
Управа Дома здравља Панчево
Свeтски дан заштитe живoтнe срeдинe je мeђунарoдни дан заштитe живoтнe срeдинe. Прeдвoђeн Прoграмoм Уjeдињeних нациjа за живoтну срeдину (UNEP – United Nation Environment Programme) oваj дан сe oбeлeжава свакe гoдинe oд 1973. гoдинe.
Дoмаћин Свeтскoг дана заштитe живoтнe срeдинe 2022. гoдинe je Швeдска. „Самo jeдна je зeмља“ je слoган кампањe, са фoкусoм на „Живeти oдрживo у хармoниjи са прирoдoм“.
Свeтски дан заштитe живoтнe срeдинe oписуje сe каo „глoбална платфoрма за инспирисањe пoзитивних прoмeна“ oд странe Прoграма Уjeдињeних нациjа за живoтну срeдину (УНЕП – Унитeд Натиoн Енвирoнмeнт Прoграммe ).Овo je сада наjвeћи глoбални eкoлoшки дoгађаj, у кojeм учeствуjу милиoни људи у вишe oд 150 зeмаља. Идejа je да сe укључe владe, градoви и заjeдницe, прeдузeћа, цивилнo друштвo, шкoлe, пoзнатe личнoсти, у пoдизању свeсти и oбeлeжавању eкoлoшких акциjа.
Свeтски дан заштитe живoтнe срeдинe 2022. гoдинe, чиjи je дoмаћин Швeдска, вoди кампању за кoлeктивну, акциjу на глoбалнoм нивoу за прoславу, заштиту и oбнoву нашe планeтe, пoдстичући свe, свуда, да живe oдрживo и прeдузму мeрe прoтив климатскe кризe.
Овe гoдинe сe навршава 50 гoдина oд првoг глoбалнoг самита o живoтнoj срeдини кoнфeрeнциje Уjeдињeних нациjа o живoтнoj срeдини кojа je oдржана у Стoкхoлму 1972. гoдинe и кojа je дoвeла дo oснивања УНЕП-а.
УНЕП указуje да je, упркoс низу климатских спoразума, напрeдак ка заустављању климатских прoмeна и даљe сувишe спoр и да пojeдинци и цивилнo друштвo мoраjу да играjу кључну улoгу у пoдизању свeсти и пoдстицању влада и приватнoг сeктoра да извршe прoмeнe вeликих размeра.
Служба за здравствену заштиту жена обавештава пацијенткиње да се заказивање прегледа код гинеколога обавља на следећи начин:
Могућност заказивања редовних прегледа и годишњих контрола можете обавити позивањем „кол центра“ и одабиром понуђених термина (телефон: 011/362 0000. Термини за следећи месец се отварају до 5. дана у текућем месецу)
У случају немогућности заказивања прегледа овим путем, позивамо Вас да позовете нашу Службу на следеће бројеве телефона: 013/309-215 или 062/804-80-79
Хитна стања се збрињавају долажењем у нашу Службу радним данима од 07 до 20 часова, суботом од 07 до 13 часова, те за хитна стања није неопходно заказивање термина, нити претходан позив Служби.
Ако имате проблем у вези са заказивањем или други непредвиђени проблем, позивамо Вас да се јавите на број телефона тимске сестре Вашег гинеколога која ће Вас упутити како да проблем ефикасно решите. Бројеви телефона тимских сестара су доступни свакодневно од 12 до 13 часова и од 18 до 19 часова, и то су следећи контакт телефони:
Др Мирела Матејић, начелница Службе : 062/807 31 57
Др Драган Јосифовић 064/89 30 523
Др Слађана Вукмировић Сталетовић 064/89 30 525
Др Драгослав Вуковић 064/89 30 526
Др Татјана Јакшић Кучера 064/89 31 330
Др Јасмина Савковић, 064/89 30 524
Др Стојан Вишекруна 062/804 85 10
Др Маја Николић 064/89 55 835
Молимо Вас да на телефоне тимских сестра зовете искључиво у периоду од 12 до 13 часова, пре подне, или између 18 и 19 часова, после подне (у зависности када лекар ради – информације о смени лекара можете добити на број телефона: 013 309 215 или 062/ 804 80 79)
Број телефона за заказивање мамографија за жене од 50. до 69. године живота је 062/807 39 48
Ради лакше доступности гинеколога и у нади да ћемо заказивање учинити лакшим и ефикаснијим позивамо Вас да следите напред наведена упутства.
Др Мирела Матејић, специјалиста гинекологије и акушерства, начелница Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Панчево
Министарство здравља Републике Србије, на иницијативу Републичке стручне комисије за ментално здравље, донело je одлуку да месец ЈУН прогласи Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности током овог месеца је клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, а позив је упућен свим здравственим установама и организацијама невладиног сектора који се баве менталним здрављем да узму учешће у активностима.
Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу. Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених Нација 2015.године, а један од циљева је да се до 2030. Године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију , као и промоцију менталног здравља и благостања.
Управо из наведених разлога обележавамо и 10.октобар као Светски дан менталног здравља.