Школско доба представља период интензивног телесног и психичког развоја у коме дете може бити изложено различитим негативним утицајима средине, које треба препознати и на време отклонити како би се спречили могући поремећаји. Једна од ствари на коју треба обратити пажњу је и тежина школске торбе. Претешке школске торбе су чест узрок болова у леђима, грудима и врату, као и лошег држања, које може довести до различитих деформитета кичме који се јављају у периоду интензивног раста и развоја код деце.
Препорука лекара, пре свега ортопеда и физијатара, је да тежина школске торбе са школским прибором и пратећом опремом треба да износи 5 - 10%, до највише 15% телесне тежине детета, изнад чега она штетно делује на коштано-мишићни систем и његов развој.
Осим тежине школске торбе, пажњу треба посветити и њеном облику и величини. Да би се смањило оптерећење и бол у леђима, врх торбе треба да се налази неколико центиметара испод врха лопатица а њен доњи део неколико центиметара изнад струка.
Почетком нове школске године пред родитеље се поставља још један задатак - исхрана школараца, или изазов обезбеђивања хранљивих оброка који ће бити енергетски и нутритивно довољни током дугих сати у школској клупи, а притом прихватљиви у погледу укуса и осталих ђачких критеријума.
Улога исхране у развоју децу је позната. Квалитетни нутритивни избори доприносе правилном расту и развоју деце, одсуству дефицита у исхрани, те стања повезаних са њима. Са друге стране, учестала конзумација енергетски богате, а нутритивно сиромашне хране доприноси прекомерној тежини, гојазности, појави одређених болести повезаних са исхраном, као што је нпр. дијабетес мелитус тип 2, учесталије и у млађој узрасној доби од очекиване за дату болест. Истовремено, усвајање правилних навика у исхрани од најраније животне доби доприноси дугорочном здрављу. Поласком у школу, када дете „излази“ из контролисаних и уређених услова исхране у породичном дому и/или предшколским установама, утицаји и навике постепено се мењају. Стога је веома значајно стварати и амбијент у школама у којем ће деца бити упућена на здравије изборе хране, у чему им наставници и друго окружење могу дати позитиван пример, понудом квалитетније хране, едукацијом у погледу правилне/здраве исхране, као и личним примерима.
Реч самоубиство потиче од латинских речи: sui-себе, occidere-убити. Једна од најприхваћенијих дефиниција самоубиства каже да је то аутодеструктивани чин с циљем одузимања властитог живота.
Светска здравствена организација нас извештава да милион људи годишње одузме себи живот, што значи да сваких 40 секунди нека особа у свету изврши самоубиство, а процењује се да су покушаји самоубиства 20 пута чешћи.
Један од 100 смртних случајева у свету последица је самоубиства. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Разлози самоубиства и покушаја самоубиства су заиста комплексни. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем добро обавештених акција, можемо смањити случајеве самоубистава широм света. Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверена средства која ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.
Са почетком нове школске године, повећава се број учесника у саобраћају, посебно пешака.
Велики број деце први пут седа у школске клупе, а управо су она та на коју треба усмерити више пажње и научити их основним правилима безбедног понашања у саобраћају. Са јавноздравственог аспекта деца и млади су посебно рањива категорија учесника у саобраћају, јер су у овом узрасту повреде у саобраћају водећи узрок смрти и инвалидности. Зато је од изузетне важности да најмлађи усвоје препоруке за безбедно понашање у саобраћају, а посебно правилима понашања на путу од куће до школе.
Деца су у опасности од повреда у саобраћају из више разлога. Због телесне висине, њима је отежано да виде саобраћај око себе, а возачима је такође тешко њихда уоче. Деца често другачије тумаче различите призоре и звукове, што може утицати на њихово расуђивање у вези са близином, брзином и смером кретања возила. Такође, кретање деце је често непредвидиво, због смањене пажње и опрезности.
Вожња бицикла је један од најздравијих начина кретања у саобраћају. Не само да вас релативно брзо доводи до одредишта, већ укључује и вежбање умереног до високог интензитета. Вожња бицикла се боље уклапа у дневну рутину од било ког другог облика вежбања, зато што штеди време, јер уједно вежбате и обављате друге дневне активности. Она представља здраву опцију, не само за оне који возе бицикл, већ и за њихово целокупно окружење, с обзиром да наноси минималну штету другима, било да су у питању повреде или загађење.
ПРЕДНОСТИ ВОЖЊЕ БИЦИКЛА ПО ЉУДСКИ ОРГАНИЗАМ СУ БРОЈНЕ!
Она снижава повишени крвни притисак, побољшава рад срца и плућа, повећава потрошњу енергије- што нашем телу омогућава да сагори вишак масти и регулише телесну тежину, одржава тонус мишића, пре свега ногу, седалне регије и стомака, а уједно смањује и ниво стреса и напетости- благотворно делује на побољшање нашег целокупног психофизичког стања!
Високе температуре током летњих месеци могу неповољно утицати на здравље, посебно старије популације и хроничних болесника. Током последњих година, сунчанице и топлотни удари су знатно у порасту због климатских промена и глобалног загревања. Током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена - тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.
Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја. Оно је дефинисано као стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом живота, да може продуктивно радити и у могућности је да доприноси својој заједници.
У данашње време, услед интензивних промена којима смо изложени у окружењу, великог броја обавеза и брзог начина живота често се догађа да сопствене потребе ставимо на последње место и заборавимо да је поред физичког, ништа мање важно и наше ментално здравље. Сви изазови савременог доба, у последње време и пандемија COVID-19, различито утичу на појединце - можемо да се осећамо узнемирено, уморно, да будемо анксиозни или да имамо било које друго осећање или симптом који прати стрес - немогућност концентрације, недостатак мотивације, осећај усамљености, али и физичке реакције у виду различитих гастроинтестиналних тегоба, главобоље, стезања у грудима итд. Депресија, патолошка анксиозност и други поремећаји менталног здравља могу утицати на способност функционисања у свакодневном животу, као што може утицати и дијабетес или неко кардиоваскуларно обољење.
Обавештавамо вас да ће се од сутра, 10. августа 2023. год, Служба кућног лечења и неге налазити у улици Милоша Обреновића бр. 4 (бивша Ковид амбуланта).
Све информације о раду Службе кућног лечења и неге можете добити путем следећег броја телефона: 062 804-85-93.
Служба поливалентне патронаже, Служба за здравствену заштиту деце и Служба за здравствену заштиту жена Дома здравља Панчево обележиле су Светску недељу дојења кроз саветовање и предавање трудницама и породиљама о значају дојења за правилан раст и развој деце, благодeтима за саму мајку, као и о свим осталим предностима мајчиног млека.
Труднице и породиље имале су прилику да размене искуства, уз савете медицинских и патронажних сестара, са чиме се све суочава у периоду лактације.
У среду 2. августа 2023. године у сали за састанке Дома здравља Панчево одржана је Континуирана едукација за здравствене раднике на тему: ,,Промоција здравља и превенција заразних болести" и ,,Стање сексуалног и репродуктивног здравља - значај примарне и секундарне превенције" Предавачи су били из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Др Мирјана Тошић- специјалиста социјалне медицине, затим прим. др сци мед Катарина Боричић, спец.социјалне медицине, др Снежана Плавшић, епидемиолог и прим.др сци мед Ирена Лазић, спец. социјалне медицине.
Дискусија по свим питањима је била конструктивна и свако је кроз комуникацију могао да изложи своја искуства и сугестије. Како нешто усавршити, побољшати и унапредити кроз квалитет рада у оквиру своје установе. Стручни предавачи су наравно били ту да помогну усмере и упуте присутне у све недоумице. Овакав вид континуиране едукације је веома добар начин комуникације и начин да запослени међусобно размене искуства из праксе.
