Векторске заразне болести су болести чији узрочник (бактерија, вирус, рикеција, паразит) извесно време, пре него што доспе у свог домаћина, проведе у вектору (комарац, крпељ и различите друге врсте инсеката). Након такозваног спољашњег периода инкубације (време неопходно да вектор постане заразан), вектор преноси узрочника заразних болести на осетљивог домаћина (човек, животиња) убодом/уједом. Инфицирани вектори најчешће доживотно преносе узрочника.

Вектори су организми који немају механизме за одржавање телесне топлоте, па директно зависе од спољашње температуре. Одговарајућа температура и влажност ваздуха су основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке, тако да у условима високе температуре и велике влажности њихов број може да порасте и за неколико пута.

Векторске заразне болести имају сезонски карактер, јер због начина преношења зависе од активности вектора, па се у нашој земљи појављују од пролећа до јесени.

Многе векторске заразне болести имају ендемски карактер, што значи да су одомаћене на одређеном подручју на којем постоје повољни услови за одржавање узрочника болести због присуства одговарајућих резервоара заразе (најчешће различите врсте ситних дивљих животиња) и вектора.

БОЛЕСТИ КОЈЕ ПРЕНОСЕ КРПЕЉИ

Крпељи су зглавкари који својим убодом на човека могу да пренесу одређене заразне болести као што су Лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, ерлихиоза, бруцелоза, лептоспироза. На срећу, нису сви крпељи заражени микроорганизмима који су патогени за човека.

Крпељи бораве на шумовитим подручјима и на необрађеној вегетацији, али и уз поља, у баштама, живим оградама и слично. Присутни су од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну. Хране се крвљу људи и многих животиња, а уколико су заражени, преносе узрочника заразне болести за време храњења. Крпељ мора да буде присутан на кожи бар 24 до 48 сати да би дошло до сигурне инокулације проузроковача.

Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе који туда пролазе. Сисају крв 2 до7 дана пре него што поново падну на вегетацију. Ризик од инфекције је већи што је боравак крпеља на телу дужи. Убод инсекта је безболан, а место убода не боли и не сврби.

ЛАЈМСКА БОЛЕСТ – БОРЕЛИОЗА

Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, Borrelia Burgdorferi, а преноси је одређена врста иксоидних крпеља (Ixodes ricinus), који се убодом фиксира за кожу и преноси инфекцију. Обољење је системско, значи, напада цео организам, посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце. Лајмска болест откривена је 1975.године у граду Лајм, у Конектикату, а у нашој земљи откривена је априла месеца 1987.године на подручју Београда.

Симптоми болести почињу недељу до месец дана након убода крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Erythema migrans – ЕМ, у народу познат као„бивоље око”), која се јавља код око 80% заражених особа. Да би имала дијагностички значај, промена мора да има промер од најмање 5 цм. Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Може да буде праћена појавом симптома сличних грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће одредити антибиотску терапију.
Озбиљније компликације могу се јавити недељама и месецима након убода крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација. Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама.
Erythema migrans
Мада се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције Лајмске болести је спречити убод крпеља.

КРПЕЉСКИ МЕНИНГОЕНЦЕФАЛИТИС

Крпељски менингоенцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица), и њихови преносиоци (крпељи).

Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима свог животног циклуса, и доживотни је носилац вируса крпељског менингоенцефалитиса, који се у њему размножава и преноси трансоваријално са једне на другу генерацију крпеља.
Болест се најчешће јавља у Балтичким државама, Словенији и Руској федерацији, а затим у Чешкој Републици, Немачкој, Мађарској, Пољској, Шведској и Швајцарској.

Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик одинфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. У ендемским подручјима до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња (козе, овце краве). Не преноси се са човека на човека.
Већина заражених особа нема симптоме обољења. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести.
Прва фаза болести јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период побољшања клиничке слике, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана. Друга фаза је менингоенцефалитична фаза која се развија код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље. Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. Ипак, код највећег броја оболелих региструје се блага клиничка слика.

КРИМСКА-КОНГО ХЕМОРАГИЈСКА ГРОЗНИЦА

Кримска-Конго хеморагијска грозница (ККХГ) је акутно вирусно природно-жаришно обољење. Преноси се крпељима (убодом или контактом преко коже, ако га човек убије и при томе утрља у кожу) и путем крви. Врста крпеља (иксоидни крпељ) која преноси вирус живи у одређеним подручјима, тзв. природним жариштима. Вирус се може пренети са човека на човека директним контактом са крвљу или излучевинама оболеле особе.
Примарни резервоар заразе су дивљи сисари, птице и иксоидни крпељи, мада је вирус пронађен и код лисице, вука, јежа, шумског и слепог миша, свих домаћих животиња.
Крпељи се инфицирају преко животиња и остају доживотно заражени.
Болест се најчешће јавља у земљама бившег СССР-а (Русија, Узбекистан,Туркменија, Киргизија), знатно ређе у Африци (Конго, Уганда, Нигерија, Кенија) иЕвропи (Бугарска, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија, Косово и Метохија,Албанија). Осим у републикама бившег СССР-а, у Азији је болест забележена у Ирану, Ираку, Пакистану, западној Кини, Арабијском полуострву. На Косову и Метохији се налази природно жариште Кримске-Конго хеморагијске грознице, која се на томподручју региструје сваке године (општине Ораховац, Малишева).
Период од момента заражавања до појаве симптома може трајати од једногдо 14 дана, али просечно износи 5 до 7 дана. Први знаци болести настају нагло, сависоком температуром, језом, тешким општим стањем, малаксалошћу, раздражљивошћу, главобољом, јаким боловима у екстремитетима и у пределу бубрега.
Повремено могу да се јаве повраћање, болови у трбуху и пролив. Јавља се црвенило лица и груди. Клиничку слику карактерише изражен хеморагијски синдром у виду крварења из носа и утеруса, у слузници усне дупље, желуца, црева. Леталитет у овом случају може бити и до 50%.

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ПРЕНОСЕ КРПЕЉИМА

Мере личне заштите од убода крпеља

– избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме)
– при боравку у природи, користити репеленте (средства против убода инсеката), који штите више сати
– носити светлу одећу која покрива руке и ноге,
– након боравка у природи извршити преглед или инспекцију коже,
– имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима.

Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?

– важно је јавити се лекару у току прва 24 сата
– не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин) на кожу која је убодена крпељом,
– не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
– у свакој здравственој установи (дом здравља и/или општа болница - амбуланта, дежурни интернистички пријем у вечерњим сатима), обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције,
– веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју).

Особе које су због свог занимања потенцијално изложене ризикузаражавања вирусом Кримске-Конго хеморагијске грознице, као што су сточари, земљорадници, радници у кланици, при раду са животињама треба да носе одговарајућу заштитну одећу и рукавице. Здравствени радници такође треба да носе заштитна одела, рукавице, наочаре и маске.

Посебан опрез неопходан је при контакту са крвљу болесника (вађење крви, давање инфузија, трансфузија, обдукција).

МЕРЕ ПОСТУПАЊА У СЛУЧАЈУ УБОДА КРПЕЉА

Након што се примети присуство крпеља у кожи потребно га је стручно и безбедно уклонити (извадити) из коже.
Ово треба урадити што пре, с обзиром да иако вероватноћа преноса инфекције није велика, она расте са повећањем дужине боравка крпеља у кожи.
Крпеље би требало уклањати у здравственој установи (Домови здравља - примарна здравствена заштита).

Мере у здравственој установи

- уклонити стерилно крпеља са коже
- сам крпељ, као и подручје око њега се пре уклањања не чисте и нарочито не премазују алкохолом, етром, уљима, сапуницом и другим средствима
- здравствени радник након прања руку навлачи рукавице за једнократну употребу и узима стерилну пинцету
- хвата пинцетом крпеља што је могуће ближе површини коже за главу
- равномерним и лаганим повлачењем уклања се крпељ (окретање, закретање или цимање крпеља у било коју страну само повећава ризик откидања и останка дела рилице или главе у телу озлеђеног)
- након уклањања крпеља место се чисти раствором алкохола
- могуће је крпеља однети на микробиолошки преглед – који обављају поједине ветеринарске установе и поједине приватн
- потребно је посматрати место убода те ако се у периоду од 5-30 дана јави округло печатасто црвенило промера преко 5 цм, тада је потребно да се пацијент јави надлежном инфектологу ради одређивања терапије,
- у случају да након месец дана нема промена на кожи, може се урадити серолошко тестирање ЕЛИСА тестом на ИгМ и ИгГ антитела,
- у случају позитивног налаза (ИгМ)  пацијент се упућује инфектологу.

Уклањање крпеља треба да се обавља на нивоу примарне здравствене заштите, као и иницијално праћење пацијената. Тек у случају појаве симптома болести или потребе за консултацијом, пацијента треба упућивати на виши ниво здравствене заштите.

Извор:

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2352&fbclid=IwAR0CRrORhHOn15sKNLwoKBIsRgcJ-Ndazc7bcMVxp19fuaqhx-zyg2qRmxQ

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2352

https://www.dzsvenac.rs/sluzbeno/index.php/vesti-meni/12-dz-obavestenja/268-mere-zastite-od-krpelja