„МОЈЕ ЗДРАВЉЕ, МОЈЕ ПРАВО“

Светски дан здравља, 7. април, ове године се обележава под слоганом „Моје здравље, моје право”. Овогодишња тема је изабрана да заговара право свих људи у свету да имају приступ квалитетним здравственим услугама, информацијама о здрављу и едукацији, као и безбедној води за пиће, чистом ваздуху, квалитетној исхрани и становању, пристојним условима рада и животне средине и неизложености дискриминацији. 

Широм света, право на здравље милиона људи је све више угрожено. Болести и катастрофе су велики узроци смрти и инвалидитета. Конфликти разарају животе, узрокују смрт, бол, глад и психички стрес. Сагоревање фосилних горива истовремено покреће климатску кризу и одузима нам право да удишемо чист ваздух, а загађење ваздуха у затвореном и на отвореном одузима животе сваких 5 секунди.

Савет за економију „Здравља за све“ Светске здравствене организације утврдио је да најмање 140 земаља признаје здравље као људско право у својим уставима. Ипак, земље не доносе и не спроводе законе како би осигурале да њихово становништво има право на приступ здравственим услугама.

Ово поткрепљује чињеница да најмање 4,5 милијарди људи - више од половине светске популације - није било у потпуности покривено основним здравственим услугама у 2021. години.

Да бисмо одговорили на ове врсте изазова, тема Светског дана здравља 2024. године је „Моје здравље, моје право“.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ ЗА ЈАВНОСТ

- Упознајте своја права на здравље. Имате право на:

• безбедно и квалитетно лечење, без икакве дискриминације;
• приватност и поверљивост здравствених информација;
• информације о сопственом лечењу и информисани пристанак и
• телесну аутономију и интегритет.

- Доносите одлуке о сопственом здрављу.

- Заштитите своје право на здравље као основно људско право.

Свако треба да има приступ здравственим услугама које су му потребне, на месту и у време када су им потребне, без суочавања са финансијским потешкоћама. Дакле, ако не можете да приступите здравственој заштити, то није у реду. Ево неколико начина да предузмете акцију:

• Заговарати – апеловати на политичке лидере, придружити се заједницама које захтевају акцију, учествовати у петицијама и дискусијама.
• Организујте своју заједницу – на пример, на послу или у цркви, да би се договорили шта и како треба променити.

- Промовишите право на здравље као суштински стуб наших ширих људских права.

Поштовање нашег права на здравље значи поштовање наших права на приступ безбедној води за пиће, чистом ваздуху, квалитетној исхрани и становању, пристојним условима рада и неизложености насиљу и дискриминацији.

- Залажите се за здравље као приоритет

Укључите се у доношење одлука о здрављу. Примери начина учешћа: присуство састанцима градских скупштина; учешће у грађанским скупштинама, фокус групама и консултацијама; рад у саветима за здравље и сличним стручним, севетодавним телима.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ ЗА ВЛАДЕ

- Сваки закон се рачуна; свако министарство може и треба да донесе закон за остваривање права на здравље у читавом низу сектора:

• Финансије: порез на дуван, шећер и алкохол.
• Пољопривреда: елиминисати транс-масти; смањити количину антимикробних средстава у пољопривредно-прехрамбеном систему за 30-50% до 2030. године.
• Животна средина: зауставити субвенције за фосилна горива и субвенционисати или ослободити пореза на чисту енергију и горива као што су соларна, хидро- и електрична енергија заснована на ветру.
• Правда: забранити све облике дискриминације.
• Транспорт: изградити бициклистичку инфраструктуру, подржати пешачење.
• Рад: осигурати пристојан рад, радничка права и заштиту и створити правичне, једнаке и родно-одговорне радне услове за здравствене раднике и здравствене сараднике.
• Социјална питања/друштвени развој: осигурати приступ здравственој и социјалној заштити (нпр. пензије, накнаде за незапослене) како би се смањила рањивост домаћинстава на сиромаштво и супротставили негативним утицајима неочекиваних животних догађаја на приходе, богатство или здравље.

- Инвестирајте у здравље, јер ваш крајњи резултат зависи од тога: годишње је потребно додатних 200–328 милијарди долара на глобалном нивоу да би се унапредила примарна здравствена заштита у земљама са ниским и средњим приходима (тј. 3,3% предвиђеног националног БДП-а).

- Омогућите право на здравље: учините здравствене услуге доступним, приступачним, прихватљивим и доброг квалитета за све и свуда.

- Будите стратешки оријентисани и почните од основног: преоријентишите здравствене системе на примарну здравствену заштиту.

- Залажите се за транспарентност и одговорност: борите се против корупције јачањем управљања системом и радом у различитим секторима.

- Укључите ширу јавност у доношење одлука у здравству: друштвено учешће („социјална партиципација“) се дешава када су појединци и заједнице значајно укључени у доношење одлука о здрављу, нпр. на састанцима градских скупштина и грађанских скупштина, у фокус групама и консултацијама, саветима за здравље и сличним стручним, севетодавним телима.

- Познавати здравствене потребе становништва и деловати на њих: прикупљати, анализирати, користити и пратити податке, разврстане према старости, полу, економском статусу, нивоу образовања, месту становања, раси и етничкој припадности и другим карактеристикама и деловати на исправљању здравствених неједнакости.

- Заштитити право на здравље током рата и сукоба: заштитити здравствену инфраструктуру и здравствене раднике и осигурати непрекидан приступ здравственим услугама, у складу са међународним хуманитарним правом и људским правима.

КЉУЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И ПРАВУ НА ЗДРАВЉЕ:

• Људска права су универзална права свих људских бића, без обзира на расу, боју коже, пол, језик, веру, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, имовинско стање, статус добијен рођењем или други статус.
• Право на здравље и друга људска права у вези са здрављем су правно обавезујуће норме, садржане у међународним инструментима о људским правима. Устав СЗО такође признаје право на здравље.
• Свако људско биће има право на највиши могући стандард физичког и менталног здравља. Земље имају законску обавезу да развију и спроводе законе и политике које гарантују универзалан приступ квалитетним здравственим услугама и решавају основне узроке здравствених диспаритета, укључујући сиромаштво, стигму и дискриминацију.
• Право на здравље је неодвојиво од осталих људских права, укључујући права на: образовање, храну, становање, рад, грађанско учешће у друштву и информације.
• Универзална покривеност здравственом заштитом (преводи се и као „универзална доступност здравствене заштите“), заснована на примарној здравственој заштити, помаже земљама да остваре право на здравље тако што осигурава да сви људи имају равноправан и једнак приступ здравственим услугама.

Људска права су садржана у инструментима о људским правима. Све државе чланице СЗО су ратификовале најмање један међународни уговор о људским правима који укључује право на највиши могући ниво здравља. Након ратификације уговора, држава има законску обавезу да штити и обезбеђује права призната уговорима. Да би извршиле прописане обавезе у вези са људским правима, земље треба да усвоје приступ здрављу заснован на људским правима.

Извор: Завод за јавно здравље Панчево