Дом здравља Панчево, у оквиру пилот пројекта ,,Питај лекара'' у сарадњи са компанијом НИС, организовао је едукативна предавања за запослене.
Поводом обележавања Светског дана борбе против дијабетеса, докторка Ана Митрић, специјалиста опште медицине, руководилац Центра за превенцију одржала је предавање о метаболичком синдрому запосленима у НИС-у.
Основни циљ ових едукација је промоција здравих животних навика.
Др Ана Митрић је истакла да је метаболички синдром последица неадекватног начина живота и да настаје као последица нерегулисаног крвног притиска, повишеног нивоа шећера и масноћа у крви, физичке неактивности, праћено стањем гојазности са видљивим вишком телесне масти око струка и повећаним индексом телесне масе. Истакла је значај здраве и правилне исхране, која је најбитнији фактор за здравље и благостање, поред физичке активности, и напоменула значај превенције гојазности и регулације шећера и масноћа у крви, као и на које све факторе ризика треба обратити пажњу и како их отклонити начином живљења.
Дом здравља Панчево обележио је Светски дан дијабетеса низом активности, како би се истакао значај превенције ове болести, а едукативним предавањима имамо за циљ да слушаоце упознамо са факторима ризика, како се коригују и како спречити настанак болести.
Шећерна болест се јавља зато што панкреас не производи инсулин или не производи довољно инсулина и временом ће га производити све мање или организам не реагује на инсулин.
Део намирница се свари до простог шећера (глукоза) и крвљу се преноси до свих ћелија тела.
Инсулин се ствара у бета ћелијама панкреаса и омогућава да шећер из крви уђе у ћелије. Ћелијама је шећер потребан за добијање енергије.
2 типа дијабетеса:
-тип I (јавља се код деце и младих) и
-тип II (јавља се обично код старијих од 45. год. гојазних, недовољно физички активних, у трудноћи, код постојања дијабетеса у породици,код особа са повишеним вредностима триглицерида у крви (виши од 2.8), сниженог нивоа HDL (мањи од 0.9), код вишег крвног притиска од 140/90mmHg).
Дана 14. новембра 2022.године обележена је лекарска слава св. Козма и Дамјан - Врачеви, сечењем колача уз присуство свештенства СПЦ, менаџмента Опште болнице Панчево, Дома здравља Панчево и Завода за јавно здравље Панчево, кумова славе и многобројних здравствених радника. Том приликом су испред Српског лекарског друштва захвалнице добили др Зорица Сокић директорка Дома здравља Панчево, др Мери Кулић, др Мирјана Видић и др Андријана Гавриловић, др Ђорђе Лазаревић, др Моша Марковић, др Сузана Маслак, др Љиљана Мијовић, др Вељко Божић, др Илија Димитријевић, др Биљана Гавриловић, др Зорица Видић, др Горан Војновић и др Јелена Минић Васић.
Овогодишњој слави кумовала је др Љиљана Лазић директорка ЗЗЈЗ. Слава је као и сваке године протекла у лепом расположењу.
Дом здравља Панчево
Поводом обележавања Светског дана борбе против шећерне болести, 14. новембра, Дом здравља Панчево, Завод за јавно здравље Панчево и Општа болница Панчево спровели су акцију превентивних прегледа намењену особама које болују од дијабетеса или које су у повећаном ризику да оболе од шећерне болести.
Прегледи су спроведени кроз Саветовалиште за дијабет и том приликом присутнима је мерен шећер у крви наште, затим пост прандијално (2 сата након оброка), као и тромесечни просек, гликозилирани хемоглобин (HbA1c). Измерен им је крвни притисак и урађен ЕКГ као и антропометријско мерење (висина, тежина, обим струка) и одређен индекс телесне масе. Запослени у Заводу за јавно здравље присутнима су одређивали проценат масти у телу. Нутрициониста из Опште болнице Панчево саветовала је о правилној исхрани. У чекаоници присутни су имали прилику да се путем видео презентације информишу о шећерној болести, настанку, превенцији и лечењу.
Присутни су добили савете лекара у складу са резултатима анализа о превенцији ризика настанка шећерне болести или како да већ постојећу болест контролишу или смање њене негативне последице, као и детаљна упутства о правилној нези стопала, о значају физичке активности и правилној исхрани, затим како се правилно израђује профил вредности шећера у крви, и по потреби упутства о корекције терапије.
Дељен је пропагадни материјал у виду брошура са упутствима и дневници за вођење евиденције профила шећера у крви.
Дом здравља Панчево
Светски дан борбе против дијабетеса се обележава сваке године 14. новембра, на рођендан Сер Фредерика Бентинга, који је 1922. заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин и представља највећу светску кампању усмерену на подизање свести о дијабетесу. Генерална скупштина је 2007. године усвојила резолуцију 61/225 којом је 14. новембар проглашен за Светски дан борбе против дијабетеса. У документу је препозната „хитна потреба да се уложе мултилатерални напори да се промовише и унапреди здравље људи и обезбеди приступ лечењу и здравственом образовању“. Резолуција је такође охрабрила државе чланице да развију националне политике за превенцију, лечење и негу дијабетеса у складу са одрживим развојем својих система здравствене заштите.
Дијабетес је главни узрок слепила, отказивања бубрега, срчаног удара, можданог удара и ампутације доњих екстремитета. Здрава исхрана, физичка активност и избегавање употребе дувана могу спречити или одложити дијабетес типа 2. Поред тога, дијабетес се може лечити и његове последице избећи или одложити лековима, редовним прегледима и лечењем компликација.
Поштовани родитељи,
Због тренутно боље епидемиолошке ситуације, од понедељка, 14. новембра 2022. године прегледи у Служби за здравствену заштиту деце и школске деце заказиваће се путем Кол центра на број 011/3620000
Дом здравља Панчево
Поводом обележавања Светског дана борбе против шећерне болести, у понедељак 14. новембра, Дом здравља Панчево у сарадњи са Општом болницом и Заводом за јавно здравље Панчево организује акцију превентивних прегледа намењену особама које болују од дијабетеса или које су у повећаном ризику да оболе од шећерне болести, у просторијама Здравствене амбуланте ,,Центар“.
Прегледи ће бити спроведени кроз Саветовалиште за дијабет и том приликом присутнима ће се измерити шећер у крви наште, затим пост прандијално (2 сата након оброка), као и тромесечни просек, гликозилирани хемоглобин (ХбА1Ц).
Биће им измерен крвни притисак и урађен ЕКГ као и антропометријско мерење (висина, тежина, обим струка) и одређен индекс телесне масе. Присутне ће прегледати лекари и добијаће савете у складу са резултатима анализа о превенцији ризика настанка шећерне болести или како да већ постојећу болест контролишу или смање њене негативне последице.
Завод за јавно здравље одређиваће проценат масти у телу и пројектоваће видео презентацију о шећерној болести, са информацијама о превенцији и лечењу. Нутрициониста из Опште болнице Панчево даваће савете о правилној исхрани.
Дом здравља Панчево
Узраст (старост) је један од кључних фактора ризика за настанак падова. Старији људи чешће доживљавају озбиљније повреде услед пада, а ризик се повећава са годинама. Овај ниво ризика је великим делом последица удруженог деловања физиолошких промена које настају услед старења и окружења неприлагођеног старијим особама.
У свим старосним групама, оба пола су у опасности од падова, али су код мушкараца падови са смртним исходом учесталији, што се може објаснити чешћим упражњавањем ризичних понашања као и обављењем послова под повећаним ризиком.
Пад је догађај који доводи до изненадног и неочекиваног приземљења особе на под или на нижи ниво од оног на коме се налазила. У највећем броју случајева падови не узрокују тешке телесне повреде. Међутим, код одређеног броја људи, падови захтевају болничко лечење, а као најозбиљнија последица може настати инвалидитет или смртни исход.
КОЛИКО СУ ПАДОВИ ЧЕСТИ?
Падови, са преко 684.000 фаталних исхода, представљају други водећи узрок смрти од ненамерних повреда у свету, после повреда у саобраћају, а уједно и најчешћи начин нефаталног повређивања - свака друга повреда настаје услед пада.
КО ЈЕ У ПОВЕЋАНОМ РИЗИКУ ОД ПАДА И ЊИХОВИХ ПОСЛЕДИЦА?
У свим регионима света, стопа смртности је највећа међу особама старијим од 60 година. Ризик од падова расте са старошћу. Како људи старе, многе њихове способности почињу да се погоршавају - вид и мишићи постају слабији, координација покрета и равнотежа бивају све лошији. Процењује се да је свака трећа особа старости 65 и више година, односно свака друга особа старости 85 и више година, у повећаном ризику од пада.
Друга високоризична група су деца. Падови у детињству настају углавном као резултат развојних фаза кроз које пролазе, урођене радозналости и све већег нивоа независности који се поклапа са изазовнијим понашањем.
Свака особа која доживи пад је у опасности од повреде. Старост, пол и здравље појединца могу утицати на врсту и тежину повреде. Деца су такође у високом ризику од падова. Падови су код деце најчешћи начин повређивања. По природи радознало, дете ће се готово свакога дана, понекад и више пута дневно, наћи у ризику од пада – било да је у питању пад са полице у кући, са пењалице на игралишту, са дрвета у дворишту или парку. Могућности за падове су бескрајне и родитељима задају непрекидну главобољу. Највећи број дечијих падова завршава се без последица или дете буде тек мало угрувано. Међутим, треба имати у виду да падови код беба и мале деце могу довести до озбиљних последица. Многи фактори утичу на ризик од падова код деце. Иако је нормално да мала деца падају када уче да пузе, ходају или трче, управо су падови са висине и низ степенице они са највећим потенцијалом да изазову повреду или смртни исход. Фатални исход услед пада је најчешћи код одојчади и мале деце. Старија деца, код којих постоји већа вероватноћа да ће пасти са степеница, намештаја или реквизита за игру, и даље имају убрзан развој мобилности и независности, што доприноси ризику. Падови су чести и у току адолесценције, пре свега они са велике висине у току рада или игре, а често су изазвани утицајем и притиском вршњака.
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ ПАДОВА?
Не постоји јединствен узрок за све падове. Фактори ризика су бројни и често повезани, а најчешћи узрочни и доприносећи фактори су: слабост мишића, и то пре свега доњег дела тела, недостатак витамина Д, потешкоће у балансирању, употреба лекова који утичу на когнитивне способности, који изазивају вртоглавицу или поспаност, проблеми са видом, бол у стопалима и неадекватна обућа.
КОЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАДОВА?
Падови могу бити опаснији него што се у првом тренутку чини. Повреде варирају од минималних - попут модрица и посекотина, до веома озбиљних - попут прелома костију, пре свега прелома кука, и повреда главе. Треба имати у виду да су падови један од водећих узрока хоспитализације, нарочито међу старијим особама. Они такође могу довести до дуготрајне инвалидности, утичући на мобилност, независност и квалитет живота, како појединца тако и читаве његове породице. Једна од најчешћих последица падова јесте и повећан страх од пада који доводи до губитка самопоуздања и смањења покретљивости, и често резултује новим падом.
Остали фактори ризика:
• занимања која подразумевају рад на већим висинама или у другим опасним условима;
• злоупотреба алкохола и осталих психоактивних супстанци;
• лош социоекономски статус;
• одређена медицинска стања (неуролошка, срчана обољења и сл.);
• нуспојаве узимања лекова (посебно комбинација 3 или више лекова),
• физичка неактивност и губитак равнотеже, посебно код старијих особа;
• слаба покретљивост, слух и вид, посебно међу корисницима старачких домова или установа за хроничну негу;
• небезбедно окружење - структурне опасности унутар зграде или куће (небезбедни прозори, балкони, и степеништа ); слабо осветљење на улицама или у зградама; незаштићене платформе, отворени шахтови, лоше одржавани тротоари, високо дрвеће и сл.
КАКО МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ПАДОВЕ?
Постоји много тога што можете учинити како бисте ризик од пада свели на минимум код себе али и код својих ближњих:
• Идите на редовне лекарске прегледе!
• Храните се здраво и пијте довољно течности.
• Трудите се да се свакога дана довољно крећете (минимум 30 минута шетње дневно).
• Редовно радите вежбе које одржавају и поспешују координацију и равнотежу.
• Водите рачуна о лековима које ви и ваши ближњи користите.
• Носите адекватну обућу која не клиза.
• Избегавајте ризична понашања (употребу алкохола и психоактивних супстанци) .
• Учините свој дом безбеднијим- уверите се да је адекватно осватљен и да има ограду или рукохвате на степеништу и рукохвате у тоалетним просторијама.
ПАДОВИ СЕ МОГУ СПРЕЧИТИ!
Ово су неке једноставне ствари које можете учинити како бисте ризик од пада свели на минимум.
Разговарајте са својим лекаром!
• Замолите га да процени ваш ризик од пада и разговарајте са њима о конкретним стварима које можете учинити како би спречили евентуалне падове.
• Такође замолите свог лекара или фармацеута да прегледа ваше лекове како би утврдио да ли вам могу изазвати вртоглавицу или поспаност. Ово би требало да укључује и лекове на рецепт и оне без рецепта.
Покрените се!
• Шетајте бар 30 минута дневно.
• Радите вежбе снаге и равнотеже.
• Радите вежбе координације и покретљивости зглобова.
Проверите свој вид!
Бар једном годишње прегледајте свој вид и обавезно промените наочаре уколико је потребно.
Избегавајте ризична понашања! (употребу алкохола и других психоактивних супстанци)
УЧИНИТЕ ВАШ ДОМ БЕЗБЕДНИМ
• Одржавајте ваш животни простор уредним!
• Уклоните или учврстите све делове намештаја који се могу лако оборити или преврнути.
• Уклоните све стазе и тепихе који се клизају и преко којих се можете саплести.
• Степениште треба да буде проходно, па зато уклоните све ситне предмете који вас могу ометати у кретању.
• На степениште поставите ограду или ручке за које се можете придржавати.
• На плочице у купатилу и у каду/туш кабину поставите подлоге које се не клизају.
• Додајте рукохвате унутар и изван каде или туша и поред тоалета.
• Поставите одговарајуће осветљење у свим просторијама.
• Носите адекватну одећу и обућу која ће вам омогућити несметано кретање.
БАВИТЕ СЕ СПОРТОМ НА БЕЗБЕДАН НАЧИН
• Током спортских и рекреативних активности носите одговарајућу заштитну опрему – уколико возите бицикл, скије или сноуборд, треба да користите кацигу, а уз ролере и одговарајуће штитнике за руке и ноге, и сл.
Поштовани суграђани,
Обавештавамо Вас да од среде, 09.новембра 2022. године, Ковид амбуланта ради у времену од 07 до 17ч.
Тестирање ће се вршити у времену од 08 до 16ч.
Радно време ковид лабораторије (застакљени део иза Ковид амбуланте) у времену од 07 до 17ч.
Дом здравља Панчево
Грип или инфлуенца је акутно вирусно обољење респираторног тракта, које најчешће карактерише поремећај општег стања, а праћено је појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, боловима у грлу и кашљем.
Грип је заразна болест која се преноси на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.
Вирус грипа се преноси капљичним путем тј. капљицама избаченим у току кијања или кашљања. Пошто је вирус релативно отпоран може да преживи у спољној средини и при нижим температурама. Инкубација, тј. период од контакта са оболелом особом до појаве првих симптома болести је један до три дана. Период трајања заразности је три до пет дана код одраслих, а до седам дана код деце од појаве првих симптома. Грип се може појавити у било које годишње доба, али је најчешћи пред почетак зиме када се људи налазе у већим групама у затвореним непроветреним просторијама.