Ово је тренутно веома актуелна тема,пошто је сезона годишњих одмора и путовања. Путна, односно приручна апотека је обавезан део пртљага.
Многима је летовање најлепши део године који жељно очекују. Стога, не чуди велико разочарање услед непредвиђених здравствених проблема који се догоде баш у то време, у страној држави и на другом говорном подручју. Иако је препорука да на пут не идете без путног здравственог осигурања, није на одмет комплетирати путну апотеку, која је у таквим ситуацијама од огромне помоћи.
Ако имате хроничну болест, консулутујте се са вашим лекаром пре поласка. Уколико већ имате редовну терапију, коју вам је лакар преписао, наставите са коришћењем исте. Уколико имате неко хронично оболење, пожељно је понети најосновнију медицинску документацију на пут.
Ако сте испланирали одмор у далеким, егзотичним дестинацијама, распитајте се о евентуалним вакцинама против тропских болести.
Распитајте се о подручју на које путујете. Информишите се где је најближа апотека и амбуланта. Распитајте се о биљном, животињском свету и инсектима који насељавају ужи део територије на које путујете.
Све време користите флаширану воду за пиће.
Поштовани суграђани,
- СТАЛНО РАСХЛАЂУЈТЕ СВОЈ ДОМ
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32 C током дана, односно испод 24 C током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35 С не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
- НЕ ИЗЛАЖИТЕ СЕ ТОПЛОТИ
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Боравите у хладу.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.
- РАСХЛАЂУЈТЕ ТЕЛО И ХИДРИРАЈТЕ СВОЈ ОРГАНИЗАМ
Туширајте се или купајте у расхлађеној води. Можете да примењујете и хладне облоге, пешкире, сунђере, купке за стопала, итд.
Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце.
Користите памучну постељину.
Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол и смањите унос кафе и газираних безалкохолних пића. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте храну са високим садржајем протеина.
- ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА
Редовно проверавајте како су вам чланови породице, пријатељи и суседи, који живе сами. Особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана.
Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема Лекове држите на температури испод 25 С или у фрижидеру (прочитајте упутство о чувању дато уз лек). Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова.
- АКО СЕ ВИ ИЛИ НЕКО ДРУГИ НЕ ОСЕЋА ДОБРО
Потражите помоћ ако осећате вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или имате главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите телесну температуру.
Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре.
Ако вам се јаве болни грчеви у мишићима (они су, иначе, често последица дужег вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу, руку или стомака), склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба да потражите лекарску помоћ.
Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго трају. Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће.
Извор:
Завод за јавно здравље Панчево
https://www.batut.org.rs/index.php?category_id=160
https://youtu.be/byQk87jN31o
Staphylococcus aureus је бактерија која код здравих људи најчешће насељава кожу и слузокожу носа. Ова бактерија у одређеним околностима може изазвати болест. Између осталог, ствара токсине који могу довести до тровања храном. Контаминација хране стафилококом и токсинима настаје током складиштења, прераде, припреме или дистрибуције. Најчешће се дешава преко руку особа које припремају храну и преко прибора за припрему хране, као што су ножеви, даске за сечење меса, посуде у којим се чува храна.
Услови који погодују продукцији токсина у храни која је контаминирана стафилококом
- надекватно чување хране после припреме
- припрема хране много пре конзумирања
- недовољно кувана или загрејана храна
- пролонгирано загревање на грејним плочама код сервирања хране.
Стафилококна тровања се могу јавити спорадично, у кућним условима, и епидемијски, након конзумирања хране у угоститељским објектима. Епидемије су најчешће лети, када су високе температуре и храна се не чува на одговарајући начин. Најризичнија храна су млевено месо, пудинг, сладолед, сендвичи.
Ротавирус је добио име због карактеристичног изгледа налик на точак када се гледа под електронским микроскопом (име долази од латинске речи >>рота<<, што значи точак). Постоји девет група вируса, од којих група А изазива више од 90% ротавирусних инфекција код људи.
Резервоар је човек, а пут преношења је феко-орални уз могући контактни или респираторни механизам преношења. Ови вируси се могу наћи и у контаминираној води и загађеној храни или се могу пренети директним и индиректним контактом са оболелим.
Феко орални пренос: дете случајно унесе вирус у уста рукама или играчком које су контаминиране столицом.
Капљична инфекција: вирус се налази у сућишним капљицама секрета заражене особе и током говора се шири кроз ваздух. Управо због оваквог начина ширења Рота вирус може изазвати праве епидемије обично на дечијем одељењима али и у јаслицама ако се нађе и једно дете заражено рота виросом.
Период инкубације износи од 24 до 72 сата. Период заразности траје у току акутне фазе болести и касније, док траје излучивање вируса.
Боравак и игра на отвореном важан су предуслов здравог раста и развоја сваког детета. Доказано је да су деца која више времена проводе напољу и у активној игри - отпорнија, здравија, расположенија, да имају бољи сан. Управо због тога родитељи, старатељи и сви они који о деци брину морају се потрудити да им свакога дана, у складу са временским приликама, омогуће да одређено време проведу напољу, на свежем ваздуху.
Према препорукама Светске здравствене организације, у циљу ублажавања последица савременог седентарног начина живота, очувања и побољшања здравља и смањења ризика за настанак бројних обољења, ДЕЦИ ЈЕ НЕОПХОДНО НАЈМАЊЕ 60 МИНУТА ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ ДНЕВНО, док за одрасле особе овај минимум износи 30 минута. Такође, не препоручује се седење дуже од једног сата у континуитету.
Боравак у парку, на игралишту, у природи пружа могућност свима, посебно породицама, да своје слободно време проведу на активан и забаван начин, побољшају своју физичку кондицију, а уједно се и додатно повежу и зближе. Могућности за забаву са децом су безбројне, ми вам наводимо само неке од њих, а наша препорука је да се препустите њиховој машти на вољу и уживате у њиховој креативности.
Поштовани суграђани и суграђанке,
Обавештавамо вас да ће се од 01. јула 2023. године, тестирање и лечење пацијената оболелих од вируса Ковид19 вршити код свог изабраног лекара, у својим матичним амбулантама.
С поштовањем,
Дом здравља Панчево
Поштовани суграђани,
Обавештавамо вас да у среду, 21. јуна 2023. године, у времену од 8.00 до 9.30 сати, неће бити струје у Здравственој амбуланти,, Нови Град" у улици Браће Јовановића бб. У том периоду ће се примати само хитна стања, због немогућности рада у информационом систему.
Хвала на разумевању.
С поштовањем,
Дом здравља Панчево
Поштовани суграђани,
Обавештавамо вас да у недељу, 18. јуна 2023. године, у времену од 8 до 16 часова, неће бити струје у Здравственој амбуланти у Долову. У том периоду примаће се само хитна стања, због немогућности рада у информационом систему. Хвала на разумевању.
С поштовањем,
Дом здравља Панчево
Хронична болест бубрега (ХББ) је здравствени проблем који се јавља широм света и повезана је са високим кардиоваскуларним коморбидитетом и смртношћу. Непрепознате и нелечене ХББ воде хроничној бубрежној слабости и терминалној бубрежној слабости чија је инциденција експоненцијално расла током претходне две деценије, па се у свету тренутно преко два милиона болесника лечи неком од три методе за замену функције бубрега (хемодијализа, перитонеумска дијализа, трансплантација бубрега). Овај велики пораст броја болесника са ТБС последица је експоненцијалног пораста броја болесника чија је слабост бубрега последица хипертензије и дијабетеса, као и пораста броја старих са ТБС. Међутим, далеко је већи број болесника у раним стадијумима хроничне болести бубрега, па се процењује да у тим стадијумима има 30 до 150 пута више болесника него у стадијуму ТБС. Стога је од кључног значаја на време открити ХББ, јер је то једини начин превенције ХБС. Велике скрининг студије су откриле код око 11% одраслих особа неки показатељ болести бубрега, а од њих је само једна петина знала да има болесне бубреге. Наиме, већина болести бубрега протиче асимптоматски и остаје неоткривена до одмаклих стадијума болести.