Поводом обележавања Светског дана борбе против шећерне болести, у понедељак 14. новембра, Дом здравља Панчево у сарадњи са Општом болницом и Заводом за јавно здравље Панчево организује акцију превентивних прегледа намењену особама које болују од дијабетеса или које су у повећаном ризику да оболе од шећерне болести, у просторијама Здравствене амбуланте ,,Центар“.
Прегледи ће бити спроведени кроз Саветовалиште за дијабет и том приликом присутнима ће се измерити шећер у крви наште, затим пост прандијално (2 сата након оброка), као и тромесечни просек, гликозилирани хемоглобин (ХбА1Ц).
Биће им измерен крвни притисак и урађен ЕКГ као и антропометријско мерење (висина, тежина, обим струка) и одређен индекс телесне масе. Присутне ће прегледати лекари и добијаће савете у складу са резултатима анализа о превенцији ризика настанка шећерне болести или како да већ постојећу болест контролишу или смање њене негативне последице.
Завод за јавно здравље одређиваће проценат масти у телу и пројектоваће видео презентацију о шећерној болести, са информацијама о превенцији и лечењу. Нутрициониста из Опште болнице Панчево даваће савете о правилној исхрани.
Дом здравља Панчево
Узраст (старост) је један од кључних фактора ризика за настанак падова. Старији људи чешће доживљавају озбиљније повреде услед пада, а ризик се повећава са годинама. Овај ниво ризика је великим делом последица удруженог деловања физиолошких промена које настају услед старења и окружења неприлагођеног старијим особама.
У свим старосним групама, оба пола су у опасности од падова, али су код мушкараца падови са смртним исходом учесталији, што се може објаснити чешћим упражњавањем ризичних понашања као и обављењем послова под повећаним ризиком.
Пад је догађај који доводи до изненадног и неочекиваног приземљења особе на под или на нижи ниво од оног на коме се налазила. У највећем броју случајева падови не узрокују тешке телесне повреде. Међутим, код одређеног броја људи, падови захтевају болничко лечење, а као најозбиљнија последица може настати инвалидитет или смртни исход.
КОЛИКО СУ ПАДОВИ ЧЕСТИ?
Падови, са преко 684.000 фаталних исхода, представљају други водећи узрок смрти од ненамерних повреда у свету, после повреда у саобраћају, а уједно и најчешћи начин нефаталног повређивања - свака друга повреда настаје услед пада.
КО ЈЕ У ПОВЕЋАНОМ РИЗИКУ ОД ПАДА И ЊИХОВИХ ПОСЛЕДИЦА?
У свим регионима света, стопа смртности је највећа међу особама старијим од 60 година. Ризик од падова расте са старошћу. Како људи старе, многе њихове способности почињу да се погоршавају - вид и мишићи постају слабији, координација покрета и равнотежа бивају све лошији. Процењује се да је свака трећа особа старости 65 и више година, односно свака друга особа старости 85 и више година, у повећаном ризику од пада.
Друга високоризична група су деца. Падови у детињству настају углавном као резултат развојних фаза кроз које пролазе, урођене радозналости и све већег нивоа независности који се поклапа са изазовнијим понашањем.
Свака особа која доживи пад је у опасности од повреде. Старост, пол и здравље појединца могу утицати на врсту и тежину повреде. Деца су такође у високом ризику од падова. Падови су код деце најчешћи начин повређивања. По природи радознало, дете ће се готово свакога дана, понекад и више пута дневно, наћи у ризику од пада – било да је у питању пад са полице у кући, са пењалице на игралишту, са дрвета у дворишту или парку. Могућности за падове су бескрајне и родитељима задају непрекидну главобољу. Највећи број дечијих падова завршава се без последица или дете буде тек мало угрувано. Међутим, треба имати у виду да падови код беба и мале деце могу довести до озбиљних последица. Многи фактори утичу на ризик од падова код деце. Иако је нормално да мала деца падају када уче да пузе, ходају или трче, управо су падови са висине и низ степенице они са највећим потенцијалом да изазову повреду или смртни исход. Фатални исход услед пада је најчешћи код одојчади и мале деце. Старија деца, код којих постоји већа вероватноћа да ће пасти са степеница, намештаја или реквизита за игру, и даље имају убрзан развој мобилности и независности, што доприноси ризику. Падови су чести и у току адолесценције, пре свега они са велике висине у току рада или игре, а често су изазвани утицајем и притиском вршњака.
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ ПАДОВА?
Не постоји јединствен узрок за све падове. Фактори ризика су бројни и често повезани, а најчешћи узрочни и доприносећи фактори су: слабост мишића, и то пре свега доњег дела тела, недостатак витамина Д, потешкоће у балансирању, употреба лекова који утичу на когнитивне способности, који изазивају вртоглавицу или поспаност, проблеми са видом, бол у стопалима и неадекватна обућа.
КОЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАДОВА?
Падови могу бити опаснији него што се у првом тренутку чини. Повреде варирају од минималних - попут модрица и посекотина, до веома озбиљних - попут прелома костију, пре свега прелома кука, и повреда главе. Треба имати у виду да су падови један од водећих узрока хоспитализације, нарочито међу старијим особама. Они такође могу довести до дуготрајне инвалидности, утичући на мобилност, независност и квалитет живота, како појединца тако и читаве његове породице. Једна од најчешћих последица падова јесте и повећан страх од пада који доводи до губитка самопоуздања и смањења покретљивости, и често резултује новим падом.
Остали фактори ризика:
• занимања која подразумевају рад на већим висинама или у другим опасним условима;
• злоупотреба алкохола и осталих психоактивних супстанци;
• лош социоекономски статус;
• одређена медицинска стања (неуролошка, срчана обољења и сл.);
• нуспојаве узимања лекова (посебно комбинација 3 или више лекова),
• физичка неактивност и губитак равнотеже, посебно код старијих особа;
• слаба покретљивост, слух и вид, посебно међу корисницима старачких домова или установа за хроничну негу;
• небезбедно окружење - структурне опасности унутар зграде или куће (небезбедни прозори, балкони, и степеништа ); слабо осветљење на улицама или у зградама; незаштићене платформе, отворени шахтови, лоше одржавани тротоари, високо дрвеће и сл.
КАКО МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ПАДОВЕ?
Постоји много тога што можете учинити како бисте ризик од пада свели на минимум код себе али и код својих ближњих:
• Идите на редовне лекарске прегледе!
• Храните се здраво и пијте довољно течности.
• Трудите се да се свакога дана довољно крећете (минимум 30 минута шетње дневно).
• Редовно радите вежбе које одржавају и поспешују координацију и равнотежу.
• Водите рачуна о лековима које ви и ваши ближњи користите.
• Носите адекватну обућу која не клиза.
• Избегавајте ризична понашања (употребу алкохола и психоактивних супстанци) .
• Учините свој дом безбеднијим- уверите се да је адекватно осватљен и да има ограду или рукохвате на степеништу и рукохвате у тоалетним просторијама.
ПАДОВИ СЕ МОГУ СПРЕЧИТИ!
Ово су неке једноставне ствари које можете учинити како бисте ризик од пада свели на минимум.
Разговарајте са својим лекаром!
• Замолите га да процени ваш ризик од пада и разговарајте са њима о конкретним стварима које можете учинити како би спречили евентуалне падове.
• Такође замолите свог лекара или фармацеута да прегледа ваше лекове како би утврдио да ли вам могу изазвати вртоглавицу или поспаност. Ово би требало да укључује и лекове на рецепт и оне без рецепта.
Покрените се!
• Шетајте бар 30 минута дневно.
• Радите вежбе снаге и равнотеже.
• Радите вежбе координације и покретљивости зглобова.
Проверите свој вид!
Бар једном годишње прегледајте свој вид и обавезно промените наочаре уколико је потребно.
Избегавајте ризична понашања! (употребу алкохола и других психоактивних супстанци)
УЧИНИТЕ ВАШ ДОМ БЕЗБЕДНИМ
• Одржавајте ваш животни простор уредним!
• Уклоните или учврстите све делове намештаја који се могу лако оборити или преврнути.
• Уклоните све стазе и тепихе који се клизају и преко којих се можете саплести.
• Степениште треба да буде проходно, па зато уклоните све ситне предмете који вас могу ометати у кретању.
• На степениште поставите ограду или ручке за које се можете придржавати.
• На плочице у купатилу и у каду/туш кабину поставите подлоге које се не клизају.
• Додајте рукохвате унутар и изван каде или туша и поред тоалета.
• Поставите одговарајуће осветљење у свим просторијама.
• Носите адекватну одећу и обућу која ће вам омогућити несметано кретање.
БАВИТЕ СЕ СПОРТОМ НА БЕЗБЕДАН НАЧИН
• Током спортских и рекреативних активности носите одговарајућу заштитну опрему – уколико возите бицикл, скије или сноуборд, треба да користите кацигу, а уз ролере и одговарајуће штитнике за руке и ноге, и сл.
Поштовани суграђани,
Обавештавамо Вас да од среде, 09.новембра 2022. године, Ковид амбуланта ради у времену од 07 до 17ч.
Тестирање ће се вршити у времену од 08 до 16ч.
Радно време ковид лабораторије (застакљени део иза Ковид амбуланте) у времену од 07 до 17ч.
Дом здравља Панчево
Грип или инфлуенца је акутно вирусно обољење респираторног тракта, које најчешће карактерише поремећај општег стања, а праћено је појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, боловима у грлу и кашљем.
Грип је заразна болест која се преноси на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.
Вирус грипа се преноси капљичним путем тј. капљицама избаченим у току кијања или кашљања. Пошто је вирус релативно отпоран може да преживи у спољној средини и при нижим температурама. Инкубација, тј. период од контакта са оболелом особом до појаве првих симптома болести је један до три дана. Период трајања заразности је три до пет дана код одраслих, а до седам дана код деце од појаве првих симптома. Грип се може појавити у било које годишње доба, али је најчешћи пред почетак зиме када се људи налазе у већим групама у затвореним непроветреним просторијама.
Стоматолошка служба Дома здравља редовно спроводи законски обавезне систематске прегледе у основним (градским и сеоским) и средњим школама. Систематски преглед подразумева: преглед зуба и вилице, уочавање ортодонтских неправилности (неправилан раст и распоред зуба), обуку за прање зуба, уочавање френулума (сапет језик) и флуорисање. Ученици и родитељи унапред буду обавештени о распореду систематских прегледа.
Превентивни прегледи су основ здравља уста и зуба сваког детета. Поред тога што је важно да родитељи редовно проверавају зубе свом детету, сматрамо да једном у шест месеци њихове зубе треба да погледа и дечији стоматолог. Често се дешава да око родитеља не види нешто што је нашим стоматолозима свакодневна рутина.
Када дете постане свесно, тај први прави преглед у коме он активно учествује, треба да буде само вид упознавања са својим стоматологом. Дете ће научити како изгледа зубарска столица, који „реквизити“ је прате, тако да му цела ординација постане позната средина у којој ће се осећати пријатно и сигурно.
Превентивни стоматолошки прегледи су основ здравља уста и зуба. Здрави зуби чине велики удео у здрављу целог организма.
Данас су у Служби стоматолошке здравствене заштите одрађени систематски прегледи ученицима четврте године Медицинске школе ,,Стевица Јовановић“. На моделу им је показано како се правилно одржава орална хигијена, указано им је на постојеће неправилности и мотивисани су за лечење каријеса и указано им је колико су важне редовне контроле код стоматолога.
Здравље целог тела и организма зависи од оралног здравља.
Уколико зуби нису здрави, то може негативно да утиче на организам и добростање. Исто тако, редовним посетама стоматологу, на време ће се уочити ако је настао неки проблем и касније ће бити мање потешкоћа са зубима, потребна ће бити само редовна контрола и одржавање, а не скупи и захтевни третмани.
Сви знамо, да су за орално здравље важне добре навике у одржавању хигијене уста и зуба, међутим, поред усвојених навика да се зуби перу редовно, веома је важно схватити да храна коју једмо такође утиче на здравље зуба.
Бављење спортом и физичким активностима неопходно је у сврху очувања и унапређења здравља. Нема доње и горње старосне границе за бављење физичким активностима. Физичка активност препоручена је свима и у свако доба, у зависности од личних карактеристика и здравственог стања. Редовна физичка активност најбољи је чувар здравља, помаже у спречавању и контроли ризичних понашања као што су пушење, алкохолизам и злоупотреба психостимулативних супстанци, за време вежби убрзава се и стимулише правилно дисање, веће количине кисеоника се уносе у организам, убрзава се рад срца и подстиче циркулација, поспешује се рад мозга, повећава се имунитет и спречава настанак акутних и хроничних болести, спречава се настанак гојазности, спречава лоше држање и настанак деформитета кичменог стуба.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Светски дан борбе против можданог удара обележава се 29. октобра. Овај датум установила је Светска организација за мождани удар (World Stroke organization WSO) 2006. године. Циљ кампање је да се подигне свест о превенцији можданог удара. У 2021. и 2022. години кампања је усмерена на подизање свести о знацима можданог удара и потреби за благовременим приступом квалитетном лечењу можданог удара.
Болести крвних судова су непријатељ број један у Србији и свету, а међу њима је мождани удар трећи најважнији узрок оболевања и смртности, као и најчешћи узрок инвалидитета.
Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су конфузност или нагло настала промена стања свести, одузетост (парализа) једне стране тела, слабост једне стране тела, утрнулост једне стране тела, одузетост/слабост руке и ноге, отежан/онемогућен говор, нагло настала јака главобоља, губитак вида, дупле слике, губитак равнотеже.
Пацијенти који унутар сат до сат и по од почетка симптома, успеју да буду превезени до специјализованих установа за лечење акутног можданог удара, имају знатно веће шансе за повољнији исход болести.
Поводом обележавања Светског дана борбе против рака, у среду 26.октобра, Дом здравља Панчево организује акцију превентивних прегледа за женски део популације у Здравственој амбуланти ,,Нови свет“ на Тесли.
Превентивни прегледи биће спроведени кроз Саветовалиште за дијабет, са акцентом на превентиву жена, јер је месец октобар посвећен борби против рака дојке.
Том приликом присутним женама ће се урадити превентивне карте, антропометријско мерење (висина, тежина, обим струка и одређен индекс телесне масе), шећер у крви крви наште, затим пост прандијално (2 сата након оброка), као и тромесечни просек, гликозилирани хемоглобин (ХбА1Ц). Биће им измерен крвни притисак и урађен ЕКГ и имаће прилику да добију савете лекара о превенцији болести или како да већ постојећу болест контролишу или смање њене негативне последице.
Дом здравља Панчево
Превентивни прегледи су основ здравља уста и зуба сваког детета. Поред тога што је важно да родитељи редовно проверавају зубе свом детету, њихове зубе треба да погледа и дечији стоматолог, јер се често дешава да око родитеља не види нешто што је стоматолозима свакодневна рутина. Ученици четвртих и осмих разреда Основне школе ,, Доситеј Обрадовић“ у Омољици, били су у посети стоматолошкој ординацији у Омољици. Др Марија Црвенков и стоматолошка сестра Љиљана Крајчески едуковале су их колико је важна превентива и хигијена зуба као и редовне посете стоматологу, затим о правилном одабиру четкице, здравој исхрани, као и о контролисаном уносу слаткиша и грицкалица и свима је на моделу показана правилна техника прања зуба и одржавања хигијене усне дупље. Др Марија Црвенков и стоматолошка сестра Љиљана Крајчески одржале су предавање ,,Очување здравља уста и зуба“ , након чега су сва деца прегледана Служба стоматолошке здравствене заштите наставиће да обавља превентивне прегледе деце и едукације о хигијени уста и зуба у свим селима и у свим образовним установама у Панчеву.
galerija slika (Фотографије су објављене уз сагласност родитеља и наставника)