Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја. Оно је дефинисано као стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом живота, да може продуктивно радити и у могућности је да доприноси својој заједници.
У данашње време, услед интензивних промена којима смо изложени у окружењу, великог броја обавеза и брзог начина живота често се догађа да сопствене потребе ставимо на последње место и заборавимо да је поред физичког, ништа мање важно и наше ментално здравље.
Сви изазови савременог доба, у последње време и пандемија COVID-19, различито утичу на појединце - можемо да се осећамо узнемирено, уморно, да будемо анксиозни или да имамо било које друго осећање или симптом који прати стрес - немогућност концентрације, недостатак мотивације, осећај усамљености, али и физичке реакције у виду различитих гастроинтестиналних тегоба, главобоље, стезања у грудима итд. Депресија, патолошка анксиозност и други поремећаји менталног здравља могу утицати на способност функционисања у свакодневном животу, као што може утицати и дијабетес или неко кардиоваскуларно обољење.
У свету, свака десета особа живи са неким поремећајем менталног здравља. Из наведених разлога, неопходно је дати приоритет менталном здрављу како би, поред личног, побољшали и опште благостање.
Сви ми можемо да направимо просте измене у нашем животу које могу да имају значајан утицај на наше ментално здравље и општу добробит. Ментално здравље је везано са тим како размишљате и како се осећате, као и како реагујете када сте лоше расположени и када сте добро.
2. Негујте пријатељства. Пријатељи и породица могу да Вам дају осећај да сте укључени и да неко брине о Вама. Они могу да Вам понуде и различита мишљења и погледе на оно што Вам се дешава. Могу да Вам помогну и да будете активни, да будете на земљи и да Вам помогну у решавању неких практичних проблема.
3. Покрените своје тело. То је одличан начин за ослобађање нагомилане енергије и смањење нивоа хормона стреса попут адреналина и кортизола. Чак и релативно кратки периоди физичке активности могу имати позитиван утицај. Било да је у питању шетња, вожња бициклом, рад у башти или друга активност посветите јој се у потпуности, удаљите се од екрана и „искључите“ бар на неко време из окружења које очекује да сте „увек укључени и доступни“. Стручњаци сматрају да је редовно вежбање неопходно за опште, па и ментално здравље јер се током вежбања ослобађају супстанце у мозгу које чине да се осећате добро. Редовно вежбање помаже да подигнете самопоуздање, помаже Вам да се концетришете, спавате, да изгледате и да се осећате боље.
4. Довољно спавајте и одмарајте се. Спавање утиче на наше физичко и ментално здравље, а када смо превише заузети или под стресом често долази до поремећаја спавања. Немојте заборавити да довољно сна окрепљује организам.
5. Храните се правилно. Свакодневно конзумирање здравих и хранљивих намирница уз адекватан режим исхране може учините да се осећамо боље. Здрава исхрана подиже ниво енергије, одржава наше тело здравим и има позитиван утицај на ментално здравље. Постоји јака веза између тога шта једемо и како се осећамо. На пример: кофеин и шећер могу да имају инстант ефекат на наше расположење, али храна има и дугорочан ефекат на наше ментално здравље. Бирајте паметно!
6. Пронађите начин да се одвојите од стреса. Када анксиозност расте, може вам бити тешко да мислите на било шта друго. Међутим, упражњавање активности које помажу да се психички изместите од стреса попут јоге, медитације или вођења дневника може вам помоћи да се опустите и средите мисли.
7. Направите паузу. Промена места боравка и свакодневнице утиче повољно на Ваше ментално здравље. То може да се односи и на петоминутну паузу од сређивања куће, получасовну паузу за ручак на послу или викенд ван града. Добро је знати да чак и петоминутна пауза смањује нагомилани стрес.
8. Дајте приоритет времену за опуштање на исти начин на који бисте дали приоритет неким пословним обавезама. Одвојите време за ствари у којима уживате. Немојте их одлагати.
9. Негујте добре односе и повежите се са другима. Повезаност са другима је оно што нас изграђује и одржава јаким. Бити део групе и делити заједничка интересовања пружа осећај припадности - информишите се о спорту, музици, волонтерским или друштвеним активностима на локалном нивоу.
11. Изградите самопоуздање и прихватите себе онаквима какви јесте. Учење побољшава менталнe способности, а прихватање нових изазова може допринети самопоуздању. Научите нешто ново и негујте оно у чему сте добри. Сви смо ми различити. Неко уме да засмејава друге, неко је добар у математици, неко зна да скува феноменалан ручак. Не можемо и не морамо све да знамо, да би више ценили себе, јер свако има једнако право на срећан и испуњен живот.
12. Бавите се оним у чему сте добри и што Вас чини срећним. Шта је оно што волите да радите? Које Вам активности пријају, шта је оно што сте волели раније да радите? Ако се бавите стварима које волите и у којима уживате, самопоуздање ће Вам бити веће и осећаћете се боље.
13. Осећајте се удобно у својој кожи. Свако је јединствен. Знајте ко сте и шта вас чини срећним. Будите поносни на себе.
15. Идентификујте знаке упозорења, на пример, дрхтање руку, стезање у грудима и узнемиреност могу бити знаци стреса или анксиозности. Препознавање симптома може помоћи да направите први корак у решавању проблема.
16. Потражите помоћ када вам је потребна. Свима је потребна подршка с времена на време. Све нас повремено савлада умор или сломи нека ситуација када ствари крену лоше. Ако осећате да не можете да се изборите са свиме што Вас тишти, потражите помоћ. Разговор са чланом породице, пријатељем, особом од поверења може донети велико олакшање.
17. Знајте када да потражите стручну помоћ. Када се симптоми не могу „обуздати“, време је да потражите стручну помоћ од стране здравствених радника и сарадника. Немојте одлагати.