Staphylococcus aureus је бактерија која код здравих људи најчешће насељава кожу и слузокожу носа. Ова бактерија у одређеним околностима може изазвати болест. Између осталог,  ствара токсине који могу довести до тровања храном. Контаминација хране стафилококом и токсинима настаје током складиштења, прераде, припреме или дистрибуције. Најчешће се дешава преко руку особа које припремају храну и преко прибора за припрему хране, као што су ножеви, даске за сечење меса, посуде у којим се чува храна.

Услови који погодују продукцији токсина у храни која је контаминирана стафилококом

- надекватно чување хране после припреме

- припрема хране много пре конзумирања

- недовољно кувана или загрејана храна

- пролонгирано загревање на грејним плочама код сервирања хране.

Стафилококна тровања се могу јавити спорадично, у кућним условима, и епидемијски, након конзумирања хране у угоститељским објектима. Епидемије су најчешће лети, када су високе температуре и храна се не чува на одговарајући начин. Најризичнија храна су млевено месо, пудинг, сладолед, сендвичи.

Тровање храном узроковано стафилококним токсинима карактерише кратак инкубацијски период (до 8 сати), снажна мучнина, повраћање и пролив, без појаве повишене телесне температуре. Болест је је углавном блага, а опоравак наступа кроз 1 до 3 дана. Лечење се састоји у надокнади течности, лековима против грчева у стомаку и мировању.

Шта је то стафилококно тровање храном?

То је стомачна болест која се добија када неко поједе храну која је загађена токсином који стварају стафилококе. Најчешћи начин на који се храна загади је контакт са особом – носиоцем стафилокока или преко загађеног сира и млека.
Важно је знати ово:

Стафилокок је НЕОСЕТЉИВ НА СО, тако да може да опстане у усољеној храни, као што је, на пример, шунка. Када се бактерија размножава у храни, продукује токсин (отров) који изазива болест код особа које овакву храну унесу у организам.
Стафилококни токсин је НЕОСТЕЉИВ НА КУВАЊЕ, односно, термичном обрадом хране се не може уништити.
Храна контаминирана стафилококама и загађена њиховим токсином НЕ МЕЊА ИЗГЛЕД НИТИ МИРИС И УКУС, односно, изгледа као и незагађена храна и не може се препознати чулима.

Храна која је у највећем ризику да буде загађена токсином стафилокока је она која се спрема ручно и која се након припреме не кува нити пече, а треба мало да чека на конзумирање. На пример:

- месо сечено на шнитове
- пудинг
- пецива и колачи
- сендвичи са намазима
- млеко и млечни производи
- јаја и живинско месо
- макарони
- пире кромпир

Који су симптоми стафилококног тровања храном?

Стафилококни токсин брзо делује. Понекад је довољно и 30 минута од узимања контаминиране хране да се појаве први симптоми. Они се до пуног замаха развију за 6 сати. Оболели има мучнину, повраћање, грчеве у трбуху и пролив. Болест је обично благог тока и опоравак уследи у оквиру 3 дана, мада се некада, ретко дешава да све дуже траје и буде агресивније.

Како да знамо да је у питању стафилококно тровање храном?

Стафилокок се може се открити у столици или повраћеном садржају, а његов токсин у храни. Међутим, дијагноза се углавном поставља на основу клуничке слике

Како се лечи ова болест?

Код већине пацијената, ово је болест наизглед драматичног, али заправо лаког и кратког тока. Најбољи третман за ове болеснике је одмор у постељи, обилан унос течности да би се надокнадили губици повраћањем и проливом и евентуално, лекови који смирују грчеве у трбуху који могу бити веома болни. Течност се уноси на уста, а ако болесник упорно повраћа, укључује се интравенска инфузија.

Да ли помажу антибиотици?

Антибиотици нису корисни код стафилококног тровања храном. Реч је о болести изазваној унетим токсином бактерија, а на токсин антибиотици не делују.

Да ли је болесник заразан?

Болесник није заразан. Токсин се не може пренети са оболелог на особе којие са њим контактирају.

Шта можемо учинити у превенцији стафилококног тровања храном?

Најзначајније је да се спречи контаминација хране Стафилококама пре него што оне створе токсин.

- Перите руке и чистите нокте и испод ноктију енергично водом и сапуном пре руковања са храном.
- Не припремајте храну уколико имате инфекцију носа или ока (коњунктивитис)
- Немојте припремати храну уколико имате рану на кожи шаке или у пределу ручног зглоба.
- Одржавајте кухињу и површине за спремање хране чистим и дезинфикованим.
- Уколико храна треба да стоји дуже од два сата, нека храна која се сервира топла буде заиста ТОПЛА (изнад 60°С), а хладна заиста ХЛАДНА (испод 4°С)
- Чувајте кувану храну у широкој плиткој посуди и расхладите је у фрижидеру најбрже што можете.

- Особе које рукују храном при припремању и дистрибуцији (кувари,конобари) морају се придржавати општих хигијенских мера ради спречавања контаминације хране

- Детаљно прање руку, посебно испод и око ноктију, сапуном и текућом водом пре започињања рада са храном

- Радне површине и прибор за припрему хране одржавајте чистим

 Извор: Градски завод за јавно здравље Београд