Светски дан заштите животне средине установила је Генерална скупштина Уједињених Нација на конференцији одржаној 5. јуна 1972. године у Стокхолму, где се окупило 113 чланица Уједињених Нација, посебно занимљиво је да је тај дан предложила делегација Југославије.
Овај догађај користи се као један од главних начина кроз које организација УН широм света развија свест о животној средини и усмерава пажњу и акцију на унапређење квалитета животне средине. Такође, скреће се пажња на велики број људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање ваздуха, вода, девастирање шума, нестанак великог броја врста, ремећење екосистема и др, како би се стимулисао развој еколошке свести људи.
Том приликом пружају се и веће могућности за потписивање и ратификовање међународних конвенција о животној средини.
Треба запамтити да храна коју једемо, вода коју пијемо, ваздух који дишемо као и клима која чини нашу планету погодну за живот долазе из природе. Људи су преко хране, воде, ваздуха и климе нераскидиво везани за природу. Милион биљних и животињских врста ризикује изумирање, највећим делом због људских активности.
Обележавање Светског дана заштите животне средине тражи да преиспитамо какав утицај има наше понашање, наши поступци као и наше навике на животну средину.
Све нагле промене у природи директно утичу и на нас. На елементарне непогоде, као што су земљотреси човек не може утицати, али може на пожаре, поплаве, па чак и на олује које се формирају и топлотом која расте, због људског вишегодишњег утицаја на глобалном нивоу. Можемо и требамо утицати на здраво земљиште, здрав ваздух и чисту питку воду. Природни механизми су јасно показали тај наш утицај на њих, јер не трпе велике промене. Брига о нама подразумева бригу о природи!
Светски дан заштите животне средине има за циљ да надахне све, да се чује глас грађана. Компаније морају да развију одрживе ланце снабдевања као и да пољопривредне и производне гране спроводе начине рада и технологије које нису штетне животној средини. Грађани и удружења цивилног друштва требало би да гледају како да сачувају и обнове деградиране екосистеме. Ми, као потрошачи требали би да проверавамо производе које купујемо.
Сви ми би требали да научимо да живимо не само у хармонији једни са другима, већ и са природом.
Поделимо знање са породицом и пријатељима о Светском дану заштите животне средине и почнимо да делујемо на оне ствари које можемо да променимо.
Неопходно је успоставити складан однос екологије и привреде, како би се природно богатство наше планете сачувало за будуће нараштаје.
Одрживи развој представља генерално усмерење, балансирајући социјалне, економске и факторе животне средине.
Ради опстанка наше планете и хармоничног живота човека са природом неопходно је рационално коришћење природних ресурса, као и обнова нарушених екосистема и очување животне средине. Традиционални концепт екстремне потрошње ткз. потрошачко друштво, доводи до прекомерног загађења животне средине и нарушавање људског здравља.
Заштита животне средине није питање само неколико институција, већ питање свих нас: како учимо децу да се понашају према природи, шта свакодневно остављамо иза себе, да ли рационално користимо енергију или се њоме разбацујемо.
Исто тако, ни у једном пројекту, ни у једној стратегији коју доносимо, енергетика и заштита животне више не могу ићи једно без другог. То је најбољи начин да као земља, имамо довољно енергије која ће бити доступна и чиста, и да имамо здраву животну средину.
Испред нас је недвосмислено јасан задатак:
- Да бисмо бринули о себи потребно је да бринемо и о природи.
Мисли глобално, делуј локално.
А за крај цитираћемо изреку старих индијанаца:
„Не наслеђујемо Земљу од наших предака, позајмљујемо је од наше деце.“
Ивона Јапунџа, струк. мастер инжењер технологије
службеник за заштиту животне средине
Дом здравља Панчево