Према Светској здравственој организацији (СЗО), ментално здравље је „стање благостања у коме особа реализује сопствене капацитете, у коме може да излази на крај са уобичајеним животним стресовима, да ради продуктивно и испуњено, као и да је способна да доприноси себи и својој заједници“. Укратко, како је још Фројд рекао, ментално здрава особа је она која је у стању да воли и да ради. Ментално здравље је кључ за функционисање на приватном, професионалном и социјалном плану. Захваљујући њему, у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са недаћама. Свако од нас зна некога с менталним проблемима и свакоме од нас потребна је ментална хигијена.

ШТА ЈЕ МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ?

Ментално здравље односи се на укупну емоционалну, психолошку и друштвену добробит особе. Оно утиче на то како људи мисле, како се осећају и како делују. Ментално здравље је дефинисано као стање благостања у коме особа остварује своје потенцијале и користи своје способности, у коме може да доноси здраве изборе, развија здраве односе, да се носи са стресом, ради продуктивно и остварује допринос друштву.

Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу. Психичко здравље сваке особе има своје успоне и падове, па свака особа може имати користи од превентивних мера.

Особа може имати лоше ментално здравље, а да нема дијагнозу менталне болести. Са друге стране, као онда када се на зубу појави каријес који, уколико се не лечи на време, може изазвати такву штету на зубу до те мере да тај исти мора и да се оперише или одстрани, исто тако је лоше ментално здравље, које се запоставља и игнорише, узрочник менталних поремећаја.

САЧУВАЈМО СВОЈЕ МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ

- РАДИТЕ СВАКОГА ДАНА СА СОБОМ И НА СЕБИ!

- ПРАВИЛНО СЕ ХРАНИТЕ!

- БУДИТЕ ФИЗИЧКИ АКТИВНИ!

- ПОДЕЛИТЕ СА БЛИСКОМ ОСОБОМ ОНО ШТО ВАС МУЧИ

- ЕФИКАСНО ОРГАНИЗУЈТЕ ВРЕМЕ

- ИМАЈТЕ СВОЈ ХОБИ И ИНТЕРЕСОВАЊА

- ПРАВИТЕ ПАУЗЕ ТОКОМ РАДНОГ ДАНА

- ПРИХВАТИТЕ СТРЕС КАО ДЕО СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА

- НЕМОЈТЕ КОРИСТИТИ ЛЕКОВЕ И АЛКОХОЛ И ЦИГАРЕТЕ ДА БИСТЕ РЕШИЛИ ИЛИ УМАЊИЛИ ПРОБЛЕМЕ

- ИЗВОР СВОГ ЗАДОВОЉСТВА НАЛАЗИТЕ У СВАКОДНЕВНИМ ЖИВОТНИМ ИСКУСТВИМА.

Кад кажемо здравље, углавном мислимо на физичко, телесно здравље. Занемарујемо његов битан део – ментални. Као што тело треба здраво хранити, развијати, одмарати, неговати тако и психу треба хранити, развијати, лечити. Ментално здравље је стање благостања у коме особа остварује или користи своје способности и потенцијале, може да се носи са стресорима свакодневног живота, ради продуктивно и остварује допринос друштву.

Заштита и очување менталног здравља обухватају све мере и активности усмерене на успостављање и одржање психичког благостања. Те мере су везане за промоцију и унапређење менталног здравља, као и превенцију која обухвата рано препознавање, лечење и рехабилитацију поремећаја понашања и душевних/менталних поремећаја.

УЗРОЦИ ЛОШЕГ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА И КАКО ПРИМЕТИТИ СИМПТОМЕ

Главни узрочници лошег менталног здравља су:
– веће животне промене, укључујући смрт вољене особе или губитак посла;
– негативна животна искуства, злостављање, траума;
– биолошки фактори који утичу на гене или хемију мозга;
– породична историја проблема менталног здравља.

Симптоми које можете приметити код себе или код других су следећи:
– губитак интереса за активности које су уобичајене;
– доживљавање упорне туге или осећања празнине;
– осећај тескобе и стреса;
– самоубилачке мисли.

ШТА МОЖЕМО ДА УРАДИМО ДА БУДЕМО ТУ ЗА НЕКОГА?

Прва и најважнија ствар јесте да им дамо до знања да се саосећамо, да нам је стало и да их охрабримо. Не треба умањивати њихове проблеме, нити се такмичити са њима чији проблем је већи и гори. Осећај кривице и сумње самог у себе може изазвати још већу кризу. Не форсирајте особу да вам исприча шта јој се дешава по сваку цену. Када буде била спремна да вам каже о чему је реч, пажљиво је слушајте. Проверите колико год можете како се особа осећа. Можете то урадити само једном поруком. На тај начин дајете то знања особи да није сама.

ПОМОЋ

Немојте се плашити да потражите стручну помоћ и консултације. Као и код редовне посете лекару због физичког здравља, на истом нивоу треба да вам буде подсетник и за ментално здравље. Ниједан проблем није превише мали, уколико вас мучи и уколико вас спречава да радите свакодневне ствари и осећате се чудније него иначе. Уколико се осећате лоше, контактирајте психолога и започните са терапијама. Поред тога, постоје и бесплатне телефонске линије које можете контактирати онда када се не осећате најгоре – као што је Центар Срце из нашег сазвежђа подршке. За крај, онако како је то Светска здравствена организација дефинисала – здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и онеспособљености. Знајте да нисте сами, кроз било шта да тренутно пролазите. Нека сваки дан буде дан менталног здравља, када ћете на исто пазити онолико колико и на физичко здравље.

Узимајући у обзир бројне изазове које смо имали у очувању менталног здравља становништва Републике Србије током пандемије COVID-19, настављамо заједно ангажовање и деловање у различитим јавно-здравственим активностима које су усмерене на промоцију , очување и унапређење менталног здравља у постковид периоду.

У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна. Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309  је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.