Крајем 2022. године светска популација је достигла осам милијарди људи. Окарактерисан од стране генералног секретара Уједињених нација као „прекретница у људском развоју“, овај значајан догађај илуструје велики напредак у здрављу који је продужио људски животни век. Раст становништва ће се наставити, иако нешто споријим темпом. Предвиђено је да ће достићи 9,8 милијарди у 2050. и 11,2 милијарде у 2100. години, што повећава забринутост за могућности одрживе урбанизације и управљање климатским променама.

Демографске промене су један од најважнијих трендова који утичу на наш свет и на живот и добробит породица широм света. Демографски трендови су углавном обликовани стопама фертилитета и морталитета. Пад стопе фертилитета резултира добробити породица јер су у могућности да улажу у здравље и образовање своје деце, што заузврат помаже у смањењу сиромаштва и бољем друштвено-економском развоју.

 

Истраживања показују да смањење плодности такође повећава учешће жена у раду. С друге стране, опадање фертилитета резултира породицама са мањим бројем чланова за које је мање вероватно да ће бити у могућности да се носе са бригом о домаћинству. Као такве, у временима незапослености или болести, породице имају мање чланова на које се могу ослонити. Штавише, ниске стопе фертилитета могу ослабити радну снагу и друштвене структуре изазивајући драстичне последице које је тешко предвидети, а које се могу кретати од социјалне сигурности до родне равноправности.

Обележавање Међународног дана породице 2023. године има за циљ подизање свести о утицају демографских трендова на породице.

Из историјата Међународног дана породице:

Током 1980-их, Уједињене нације су почеле да усредсређују пажњу на питања у вези са породицом. 1983. године, на основу препорука Економског и социјалног савета, Комисија за социјални развој у својој резолуцији о улози породице у развојном процесу (бр. 1983/23) затражила је од генералног секретара да се утиче на повећање свести међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима задовољења тих потреба.

У својој резолуцији бр.1985/29, од 29. маја 1985. године, Савет је позвао Генералну скупштину УН да размотри могућност укључивања у привремени дневни ред свог 41. заседања тачке под називом „Породице у процесу развоја“, с циљем да размотри захтев Генералног секретара да покрене процес развоја глобалне свести о укљученим питањима усмерених ка владама, међувладиним и невладиним организацијама и јавном мњењу.

Касније, на основу препорука Комисије за социјални развој, формулисаних у њеном 30. кругу заседања, Скупштина је позвала све државе да изнесу своје ставове у вези са могућим проглашењем Међународне године породице и да понуде своје коментаре и предлоге.

Савет је такође затражио од Генералног секретара да Генералној скупштини УН на њеном 43. заседању поднесе свеобухватан извештај, заснован на коментарима и предлозима држава чланица о могућем проглашењу такве године и другим начинима и средствима за побољшање положаја и добробити породице и интензивира међународну сарадњу као део глобалних напора за унапређење друштвеног напретка и развоја.

Генерална скупштина УН је у својој резолуцији бр. 44/82, од 9. децембра 1989. године, прогласила Међународну годину породице.

Генерална скупштина УН је 1993. године у резолуцији А/РЕС/47/237 одлучила да се 15. мај сваке године обележава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику за унапређење свести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.

Дана 25. септембра 2015. године, 193 државе чланице Уједињених нација једногласно су усвојиле Циљеве одрживог развоја, сет од 17 циљева са сврхом да елиминишу сиромаштво, дискриминацију, злостављање и превентабилне болести, бавећи се уништавањем животне средине и почетком „ере развоја – за све људе и свуда“.

 

Породице и породично оријентисане политике и програми су витални за постизање многих од ових циљева.

 

Извор: Завод за јавно зудравље Панчево