07. априла 2023. године, на Светски дан здравља, Светска здравствена организација (СЗО) обележава 75. годишњицу од оснивања, под слоганом „Здравље за све“.
Још 1948. године земље света су се удружиле и основале СЗО како би унапређивали здравље, очували свет безбедним и служили рањивим друштвеним групама тако да свако и свуда може да постигне највиши ниво здравља и благостања.
75. годишњица СЗО је прилика да се осврнемо на успехе јавног здравља који су унапредили квалитет живота током последњих седам деценија. То је и прилика да се подстакну активности за суочавање са данашњим и будућим здравственим изазовима.
Кључне поруке за јавност:
- Израз „Здравље за све“ предвиђа да сви људи имају добро здравље за испуњен живот у мирном, просперитетном и одрживом свету.
- Право на здравље је основно људско право. Сваки човек мора имати приступ неопходним здравственим услугама, на време и на месту када су нам потребне, без финансијских потешкоћа (што се назива универзалном покривеношћу здравственом заштитом [прим. прев]).
- 30% светске популације нема приступ основним здравственим услугама.
- Скоро две милијарде људи суочава се са катастрофалним или осиромашујућим трошковима за здравствене услуге, са значајним неједнакостима, које највише утичу на оне у најугроженијим срединама.
- Универзална покривеност здравственом заштитом омогућује финансијску заштиту и приступ квалитетним основним услугама, извлачи људе из сиромаштва, унапређује добробит породица и заједница, штити од криза јавног здравља и покреће нас ка „здрављу за све“
Да би „здравље за све“ постало стварност, потребни су нам:
-појединци и заједнице који имају приступ висококвалитетним здравственим услугама, како би могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица;
-квалификовани здравствени радници који пружају квалитетну здравствену заштиту, усредсређену на људе и
-креатори политике посвећени улагању у универзалну покривеност здравственом заштитом.
- Научни докази указују да су здравствени системи засновани на приступу примарне здравствене заштите (ПЗЗ) најефикаснији и најефективнији начин да се људима приближе услуге које доприносе здрављу и благостању.
- КОВИД-19 је уназадио стремљење сваке земље до циља „здравље за све“
- КОВИД-19 и друге ванредне здравствене ситуације, које се преклапају са хуманитарним и климатским кризама, економским ограничењима и ратом, учиниле су још хитнијим стремљење сваке земље до циља „здравље за све“. Сада је време да лидери предузму акцију како би испунили своје обавезе у вези са универзалном покривеношћу здравственом заштитом и да цивилно друштво позове лидере на одговорност.
- Мора се убрзати напредак ако се жели испуњење Циљева одрживог развоја УН који се односе на здравље.
- Захтевајте своје право на приступ неопходним здравственим услугама без финансијских оптерећења!
Кључне поруке за државе чланице:
- Улагање у јаке здравствене системе кључно је за просперитетно друштво. Повећање јавног финансирања здравства и смањење трошкова за здравствену заштиту од сопствених средстава – спашавају животе, уз унапређење и других Циљева одрживог развоја УН (осим здравља).
- Потребни су јаки здравствени системи како би се обезбедила универзална покривеност здравственом заштитом и спремност за хитне случајеве.
- Универзална покривеност здравственом заштитом је политички и друштвени избор. Потребно нам је снажно политичко вођство и захтеви јавности.
- Здраво животно окружење може променити животе људи.
- СЗО препоручује повећање тзв. „здравствених пореза/такси“ на дуван, алкохол, намирнице са додатим шећером и фосилна горива. Ови порези доносе преко потребне јавне приходе.
- Између 2023-2030. године предвиђа се мањак од 10 милиона здравствених радника широм света. Потребна су улагања у образовање и отварање нових радних места за здравствени сектор.
Моменти за акцију:
-Пређите са економија вођених профитом и загађењем на економије вођене праведношћу и благостањем.
-Успех се мора мерити благостањем људи и здравим окружењем.
-Ангажовати и оснажити појединце, породице и заједнице за повећање друштвеног учешћа и побољшану бригу о себи у погледу здравља. Осигурати информисано и активно учешће, са људима у центру здравствених одлука и исхода.
-Ојачати интегрисане националне здравствене системе користећи приступ примарној здравственој заштити за пружање квалитетних услуга, уз финансијску заштиту и програмирање оријентисано на правичност, родно осетљиво и засновано на људским правима, како би се досегло и ангажовало оне који су у највећој потреби и побољшало здравље и благостање свих људи у свим узрастима.
-Омогућиту недржавним актерима да учествују у планирању које води влада, у наџирању напретка или имплементацији ка универзалној покривености здравственом заштитом.
-Десет највећих достигнућа у јавном здрављу:
-Смањење смртности деце и мајки.
-Смањење болести које се могу спречити вакцинама.
-Приступ безбедној води и канализацији.
-Превенција и контрола маларије.
-Превенција и контрола ХИВ/АИДС-а.
-Контрола туберкулозе.
-Контрола занемарених тропских болести.
-Контрола дувана.
-Повећана свест и побољшање глобалне безбедности на путевима.
-Побољшана спремност и одговор на глобалне здравствене претње.
Извор: Завод за јавно здравље Панчево