Запослени у Дому здравља Панчево одали су последњу почаст драгом колеги Душану Стојанову Елвису, који је преминуо 8. марта 2023. год. на радном месту.

30 година Дуле нас је свакодневно дочекивао на почетку радног времена, прво као портир у Општој Болници Панчево, потом као обезбеђење и на крају на Писарници Дома здравља Панчево.

Увек је за свакога имао широк осмех и љубазан поздрав. Увек насмејан и срдачан као да никад није имао ниједну муку, ниједну бригу. 

Волео је да нас поздравља на свим могућим језицима. Када би га питали на  колико језика уме да се јави, рекао би на онолико колико Гугл преводилац зна.

Широко лалошко срце имао је наш Дуле. Волео је људе, волео је дружење, волео је да усрећи људе око себе. Увек је био на располагању свакоме коме је била потребна помоћ, подршка, друштво... Љутња и бес њему су биле стране емоције. ,,Не“, „нећу“ и „не могу“ нису се налазили у његовом речнику. Чак и када му нешто није било по вољи, није то показивао, да не би некога увредио или повредио. Никада му ништа није било тешко, увек је свима излазио у сусрет речима ,,служим женама“, са неизоставним осмехом на лицу.

 Због његове љубави према пасми и игри, као и због његовог имиџа  који су чинили дуги зулуфи, подигнуте шишке, тексас јакна, добио је надимак Елвис.

Душко је био прави филантроп, добродушан и широкогруд. Потпуно јединствен и непоновљив! Одан и одличан пријатељ и колега. Никада никоме није упутио ружну или непримерену реч, увек је био срдачан, услужан, шаљив, пун разумевања и љубави.

Биће јако тешко да се навикнемо да наш Дуле више није са нама. Навикли смо сви на ведрину његовог духа, на шале које је вадио из рукава. Навикли смо на његове кораке, поздраве, на његове срдачне честитке за рођендане и празнике. Навикли смо на његову љубав и доброту, благост и срдачност.

Никада га нећемо заборавити, траг који је оставио у нашим срцима је неизбрисив. Поглед ка Писарници никада више неће бити исти...

Нека му је вечна слава и хвала му за све.

Дом здравља Панчево