ШТА је висцерална масноћа и како је отклонити?

Висцерална масноћа је једна од већих опасности за здравље. Она представља врсту масти која се налази унутар трбушне дупље и окружује виталне органе.
Када је реч о масном ткиву, постоје две врсте, једна је трбушна масноћа, за коју се можете уштипнути, а друга је је висцерална масноћа која се налази дубоко у трбушној дупљи.
Висцерална масноћа налази се испод мишићног слоја и облаже органе попут јетре, бубрега, срца и панкреаса. Та врста масноће може довести до озбиљних здравствених проблема као што су одређени карциноми, мождани удар, дијабетес типа 2, гојазност, кардиоваскуларне болест и високи холестерол.
Један од најчешћих узрока висцералне масноће је стрес, недостатак физичке активности, лоша исхрана и недовољно сна. Исхрана и недостатак вежбања посебно су штетни након 40. године, и то у већој мери код мушкараца. С годинама тело теже прерађује шећере, а упала и инсулинска резистенција доприносе повећаном ризику од болести срца. Висцерална масноћа резултира прераном смртношћу и већим бројем коморбидитета срца и крвних судова.

Висцерална масноћа је тип телесне масти која се складишти око органа у стомаку. Превелика количина ове масноће може довести до озбиљних здравствених проблема.

Иако се висцерална масноћа сматра најопаснијом телесном масноћом, њу је у неку руку и најлакше уклонити. Ова врста масноће није неизоставно повезана са повишеном телесном тежином или уобичајеном гојазношћу коју тренутно уочавамо.

Чак и особе виткије грађе могу бити у опасности од значајнијег увећања висцералне масноће. Када ниво висцералне масноће постане превисок, повећан је ризик од инсулинске резистенције, дијабетеса и срчаних обољења.

Масне ћелије нису повезане само са нагомиланим салом, вишком килограма. Одређени садржај масних ћелија је неопходан за правилну производњу хормона. Са друге стране вишак масних ћелија подстиче и увећану производњу хормона који могу да изазову упални процес.

Висцералне масне ћелије нарочито подстичу производњу тих упалних маркера. Током времена ови маркери се активирају и подстичу развој дуготрајних упалних процеса те увећања ризика од појаве хроничних болести.

Код особа са хипертензијом масно ткиво се првенствено нагомилава у трбушној дупљи; ова појава је у значајној вези са висином крвног притиска и степеном инсулинске резистенције, али не утиче на функцију бета ћелије панкреаса. Трбушно масно ткиво може бити заједнички елеменат који везује многе стране метаболичког синдрома: интолеранцију гликозе, хипертензију, дислипидемију и резистенцију на инсулин.

Манифестује се нагомилавањем масног ткива са последичним вишком телесне тежине.

Сматрамо да је пацијент гојазан уколико је његов “индекс телесне масе “(БМИ) већи од 30 кг/м² – или има обим струка већи од 80 цм за особе женског и већи од 94 цм за особе мушког пола. Уколико пацијент има ИТМ већи од 25 кг/м² а мањи од 30 кг /м² сматра се да је претерано ухрањен те је потребно лечење као и код особе која је гојазна. Уколико је ИТМ већи од 30 кг/м², ради се о озбиљном степену гојазности, што повећава ризик од компликација ове болести. Индекс телесне масе израчунава се тако што се телесна тежина изражена у килограмима подели квадратом телесне висине изражене у метрима.

Масно ткиво се не акумулира подједнако код свих особа.

Постоји поткожно – субкутано масно ткиво и висцерално масно ткиво које се налази унутар трбуха, између органа и веома је метаболички и хормонски активно. Тип гојазности у којој постоји карактеристично нагомилавање масног ткива у пределу трбуха зове се абдоминална гојазност или гојазност типа ,,јабука”, и представља повећан ризик од појаве компликација. Гојазност типа ,,крушка”, са нагомилавањем масног ткива у пределу кукова и задњице носи мањи ризик од компликација. Мерењем односа обима струка и кукова у центиметрима можемо да сазнамо о ком типу гојазности се ради. Ако код гојазне особе поделимо обим струка обимом кукова и добијемо број већи од 0,85 код жене или 0,9 код мушкарца, ради се о гојазности типа ,,јабука”.

Гојазност може бити последица одређених ретких генетских поремећаја, менталних и ендокринолошких обољења ( рецимо поремећаја фунције надбубрежне или штитне жлезде) као и последица коришћења одређених лекова. Далеко начешћи узрок појаве гојазности су неправилне животне навике, седални начин живота, недостатак физичке активности и унос прекомерне количине и нездраве врсте хране.

Након оброка, наш мозак добија информације у виду сигнала који стижу путем нервних завршетака из желуца, и путем крви у виду хормона које се луче у разним деловима дигестивног тракта и у масном ткиву. Сви ови сигнали се анализирају у одређеним зонама у мозгу, тако да он има податак не само о томе да ли смо јели него и о саставу оброка који смо унели. Такође, добија информацију о резерви енергије која је похрањена у масном ткиву. Након оброка ови хормони шаљу сигнал мозгу да смо сити и да треба да престанемо да једемо. Поставља се питање због чега једемо чак и када наш мозак добија информацију да смо сити? Код гојазних особа рецептори у мозгу су резистентни – отпорни на неке од ових хормона а и секреција хормона из дигестивног тракта је измењена, тако да мозак нема јасну информацију о потреби за уношењем хране. Оно што је много важније је да веома често једемо и када заправо нисмо гладни као би задовољили неку другу потребу. Таква врста глади се зове ,,психолошка глад” за разлику од ,,физиолошке”. Једемо због унутрашњег незадовољства, туге, емоционалних проблема, досаде, нервозе, стреса, жеље за постизањем благостања путем хране. Јести при пуној свесности је најбољи начин да мање поједемо а више уживамо у храни. То значи да приликом оброка треба да будемо сконцентрисани на оно што радимо. Погрешно је јести за време док гледамо телевизију, седимо за рачунаром, играмо се са мобилним телефоном, читамо књигу. Треба пажљиво бирати врсту хране, трудећи се да не претерујемо у количини и уживамо у сваком залогају.

Нису све особе подједнако склоне добијању на телесној тежини. Уколико је неко од родитеља или блиских сродника гојазан, постоји могућност да је та склоност организма да ,,штеди” све унете хранљиве материје наслеђена. Управо такви пацијенти треба што раније да се јаве ендокринологу како би што пре започели са лечењем јер је њима потребна посебна врста дијете и режима живота уз редовне контроле.

Гојазност треба на време препознати и лечити јер може бити узрок појаве других обољења које су компликације основне болести, као што су висок крви притисак, инфаркт миокарда, шлог, шећерна болест, малигне болести, болести коштано – зглобног система, болести система за варење, и друге. Она значајно нарушава квалитет живота и скраћује животни век.

КОМПЛИКАЦИЈЕ ГОЈАЗНОСТИ:

ГОЈАЗНОСТ НОСИ ВЕЋИ РИЗИК ОД ПОЈАВЕ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ, ДИЈАБЕТЕСА И КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ

Гојазност погоршава ,,инсулинску резистенцију“ која представља неспособност инсулина да обави свој задатак – да омогући глукози да уђе у ћелије, пре свега мишића и масног ткива, где би била искоришћена или ускладиштена. Да би глукоза ипак ушла у ћелију, инсулин се лучи у много већим количинима, што касније доводи до исцрпљивања Бета ћелија у панкреасу које луче инсулин. Најпре се развија повишен ниво глукозе након оброка, затим и повишен ниво глукозе ујутру након буђења а у даљем току болести и диабетес тип 2. Инсулинска резистенција напредује са степеном гојазности, повезана је са поремећајем масноћа у крви и повишеним крвним притиском. Развија се метаболички синдром који доводи до појаве кардиоваскуларних компликација.

Истовремена појава абдоминалне гојазности (гојазност типа ,,јабука”), са повећаним обимом струка (преко 80 цм за жене и преко 94 цм за мучкарце), повишеног крвног притиска, повишеног нивоа глукозе у крви, повишеног нивоа триглицерида и смањеног нивоа ХДЛ холестерола (“добар холестерол”) назива се метаболички синдром.

Настаје због тога што је висцерално масно ткиво, оно масно ткиво између органа у трбуху, веома метаболички активно и лучи низ хормона и цитокина који су одговорни за ове промене. Оно се понаша као посебна ендокрина жлезда. У њему се одвија процес ,,тихог запаљења” који погоршава већ постојећу инсулинску резистенцију, подстиче процесе згрушавања крви, доводи до тромбоза, то јест склоности ка развоју инфаркта миокарда, шлога и тромбозе дубоких вена.

ГОЈАЗНОСТ НОСИ ВЕЋИ РИЗИК ОД ПОЈАВЕ МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

У масном ткиву гојазне особе развија се хроничан процес ,,тихог запаљења” које фаворизује секрецију ,,цитокина“ – прозапаљенских фактора које луче ћелије макрофази, као што су Интерлеукин 6, ТНФ алфа и други. Овај процес уз промену бактеријске флоре у цревима погоршава већ постојећу инсулинску резистенцију.

У исто време долази до значајних хормонских промена као што су прекомерна секреција инсулина у панкреасу, високог нивоа слободног ИГФ-1 ( инсулину сличан фактор раста ), хормона лептина у масном ткиву и женских полних хормона – естрогена, уз смањену синтезу заштитних хормона као што су ГЛП 1 из црева и адипонектина – хормона масног ткива.

Ове хормонске промене и инсулинска резистенција покрећу процес карциногенезе која за последицу има појаву више врста различитих карцинома, пре свега дојке, дебелог црева, тела материце, желуца, једњака, жучне кесе, панкреаса, јетре, простате, јајника, бубрега, штитне жлезде и других малигнитета.

ГОЈАЗНОСТ ИМА УТИЦАЈА НА РЕПРОДУКТИВНУ ФУНКЦИЈУ

Код особа женског пола гојазност је повезана са поремећајем менструалног циклуса, изостанком овулације, стерилитетом, спонтаним побачајима, лошим исходом приликом вантелесне оплодње као и компликацијама у трудноћи везаним за мајку и за плод.

То се дешава због поремећаја повратне спреге између хормона хипофизе и јајника коју условљава прекомерна секреција инсулина због инсулинске резистенције, прекомерна синтеза андрогена – мушких полних хормона и хормона масног ткива- лептина, док је смањена синтеза протеина који везује полне хормоне – СХБГ (sex hormone binding globulin). Функционисање ове повратне спреге је неопходно за постојање нормалних менструалних циклуса, овулације и могућност оплођења.

Код особа мушког пола гојазност доводи до претварања мушких полних хормона у женске у масном ткиву, што уз снижен ниво протеина који везује полне хормоне и прекомерну секрецију инсулина и лептина доводи до поремећаја повратне преге између хормона хипофизе и тестиса. Ове промене доводе до еректилне дисфункције, смањеног броја и покретљивости сперматозоида као и до морфолошких промена на сперматозоидима што значајно смањује плодност и резултат приликом вантелесне оплодње.

ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ ГОЈАЗНОСТИ

Код гојазних пацијената ћешћа је појава такозваног ,,рефлуксног езофагитиса” (запаљења једњака узрокованог враћањем желудачног садржаја из желуца у једњак), камења у жучној кеси, запаљења желуца, стварања полипа и запаљења дивертикула у дебелом цреву, масне јетре, акутног запаљења панкреаса и карцинома дигестивног тракта.

КОМПЛИКАЦИЈЕ ГОЈАЗНОСТИ НА КОШТАНО – ЗГЛОБНОМ СИСТЕМУ

Гојазни пацијенти имају већи ризик од појаве ,,коксартрозе” и ,,гонартрозе” (пропадање хрскавице зглоба кука и колена која доводи до потпуног укочења зглобова које се дефинитивно решава једино уграђивањем протезе кука и колена). Учестала је и појава компликација на зглобовима кичменог стуба, што доводи до болних стања и отежаног кретања пацијената. Све ове промене доводе до поремећаја статике која повећава склоност ових пацијената ка падовима а самим тим и преломима, без обзира на то да ли имају смањену коштану густину или не.

ПРОМЕНЕ НА ЦЕНТРАЛНОМ НЕРВНОМ СИСТЕМУ

Поред промена на великим крвним судовима мозга које доводе до можданог инфаркта – шлога, јављају се и промене на ситним крвним судовима које доводе временом до значајног пропадања “когнитивних функција” мозга, као што су мишљење и памћење , те је склоност ка деменцији већа. Поред тога, гојазност носи са собом и многобројне промене у психичкој сфери- склоност ка депресији, анксиозним и емоционалним поремећајима.

НЕ ПОСТОЈИ ОРГАН НИТИ ТКИВО У ОРГАНИЗМУ ГОЈАЗНЕ ОСОБЕ КОЈЕ НЕ ПАТИ, ТАКО ДА ЈЕ ПРАВОВРЕМЕНО ЛЕЧЕЊЕ ЈЕДИНИ НАЧИН РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА .

Претерано ухрањене и гојазне особе потребно је да се јаве ЕНДОКРИНОЛОГУ, који ће након прегледа предложити да се изврше рутинске лабораторијске анализе, допуњене анализама хормона и тестом оптерећења глукозом, ради искључења или потврде одређених ендокринолошких обољења и инсулинке резистенције.

Након прегледа, ендокринолог ће, уколико је потребно предложити евентуалну терапију и упутити пацијента специјалистима из других области медицине и нутриционисти.

ПРЕГЛЕД КАРДИОЛОГА обавља се ради искључивања или откривања потенцијално озбиљних компликација гојазности, других кардиолошких обољења и одобрења за планирану физичку активност.

ПРЕГЛЕД ФИЗИЈАТРА се обавља ради провере локомоторног система и препоруке о адекватној врсти физичке активности.

ПРЕГЛЕД ПСИХОЛОГА потребан је ради искључења или потврде поремећаја исхране и ради психолошке подршке која је веома често неопходна.

ПРЕГЛЕД НУТРИЦИОНИСТЕ неопходан је ради преписивања ИНДИВИДУАЛНЕ ДИЈЕТЕ специфичне за датог пацијента у односу на његове навике, биоритам, радно време, склоности у исхрани, водећи рачуна о другим болестима пацијента и компликацијама основне болести.

Задатак нутриционисте је да на основу установљених дијагноза, степена гојазности и осталих карактеристика особе препише дијету која се односи искључиво на датог пацијента. Због тога је таква дијета индивидуална и једини је исправан начин лечења.

У току ПРАЋЕЊА ПАЦИЈЕНТА, ендокринолог повремено проверава одређене лабораторијске анализе а нутрициониста контролише телесну тежину и према потреби мења начин исхране. Веома је важно контролисати и телесни састав пацијента применом посебне врсте ваге, која показује проценат мишићне масе, воде и масног ткива у телу пацијента. Мишићно ткиво је теже од масног, тако да се понекад догађа да телесна тежина остане неко време иста, иако се губи масно ткиво, због тога што се физичком активношћу стиче мишићна маса.

Физичка активност је посебно важан део програма лечења. Она такође мора бити индивидуално дозирана и под контролом стручњака, што зависи од степена гојазности и других обољења пацијента. Саветује се, уколико је то могуће применити, најмање 2 км брзог хода у току дана.

Када пацијент према мишљењу ендокринолога достигне за њега нормалну телесну тежину, он и даље остаје на одређеном режиму исхране преписаном од стране нутриционисте, како се не би догодило да се изгубљени килограми врате.

У појединим случајевима и према строгим индикацијама, ендокринолог може да се одлучи за примену одређених лекова који смањују ресорпцију хранљивих материја у цреву или лекова који утичу на апетит.

Када се ради о веома великом вишку телесне тежине постоји могућност решавања гојазности применом различитих врста хируршких процедура на желуцу и цревима, о чему одлучује тим стручњака који се баве такозваном баријатријском хирургијом.

Како уклонити висцералну масноћу?

Изаберите корисне угљене хидрате.

Исхрана има значајну улогу у топљењу висцералне масноће. Умерена а разноврсна исхрана увек треба да садржи производе од интегралних житарица.

Истраживања су утврдила да особе на рестриктивном калоријском режиму које су уврстиле у своју исхрану производе од интегралних житарица лакше и успешније смањују абдоминалну масноћу.

Производи од интегралних житарица пружају дужи осећај ситости, контролишу ниво глукозе у крви и инсулинску реакцију па тако и апетит у току дана.

Увећајте унос протеина

Протеини имају значајну улогу у смањењу масних наслага. Они могу да подстакну смањење производње хормона глади.

Студије указују да протеини могу да подстакну „убрзање“ метаболиза што резултује мршављењем и губитком висцералне масноће.

Многа испитивања су потврдила да особе које једу више протеина имају мање висцеларне масноће.

Наспавајте се

Студије су показале да особе које спавају мање од 5 сати, ,,нагомилавају” више абдоминалне масноће током пет година од особа које спавају ноћу минимум 6 сати или више.

Недостатком сна, ремети се равнотежа хормона у организму. Поремећај нивоа само једног хормона, домино ефектом обично доводи до поремећаја осталих хормона у организму, што се односи и на хормоне глади (грелин) и ситости (лептин).

Вежбајте

Утврђено је да је најбољи тип вежби за топљење масних наслага тренинг у интервалима са високим интезитетом,  који подразумева наизменично смењивање вежби са високим и ниским интезитетом.

Кардио вежбе су од изузетне важности за смањење вишка килограма али је интервални тренинг посебно добар за смањење абдоминалне масноће и утиче на хормоне, а побољшава и ниво физичке ефикасности.

Интензивне вежбе убрзавају сагоревање енергије и масти након тренинга. Вежбе снаге потпомажу одржавање мишићне масе и метаболизам глукозе.

Ово је од значаја за одржавање телесне тежине и подстиче генерално умањење масних наслага а посебно висцералне масноће накупљене око органа.

Ограничите унос додатог шећера

Додати, конзумни, бели кристални шећер сем тренутног осећаја задовољства које испуњава слаткасти укус мало тога позитивног може да пружи.

Ова врста шећера спада у групу „празних калорија“ јер не садржи витамине и минерале. Додати шећер садржи 50% фруктозе, прост шећер који метаболише јетра.

Када се уносе велике количине фруктозе, јетра је претвара у маст што доводи до појаве масне јетре и увећања висцералне масноће.

Значајно смањење уноса додатог шећера, а унос намирница које су најближе свом природном облику, сасвим извесно доводи до смањења висцералне масноће.

Премда се фруктоза налази у воћу, то не значи и да је само воће лоше. Генерално, воће поред воћног шећера садржи: воду минимум 70% (што представља највећи садржај једне материје у воћу), биљна влакна те витамине и минерале. Због тога воће спада у групу „пуновредних калорија“.

Све у свему, висцерална масноћа је изузетно штетна без обзира да ли имате вишак килограма или не. Висцерална масноћа је прва која се „топи“ када се смањи унос хране. Чак и скромно смањење калорија прво ће сагорети висцералну масноћу. Губитак малог броја килограма и мало ограничење уноса калорија има велике здравствене предности.

Умереност у исхрани уз физичку активност је од примарног значаја.

Извор: https://mojasoljajoge.com/2020/09/18/sta-je-visceralna-masnoca-i-kako-je-otkloniti/

https://euromedic.rs/pregledi/specijalisticki-pregledi/endokrinologija/endokrinologija-gojaznost/