У последњих неколико деценија све више се актуелизовало питање штетности пушења по здравље човека. Наиме, од друштвено прихватљиве навике почетком 60-тих и 70-тих година, све више се указивало на штетност дуванског дима. По класификацији СЗО пушење је најопаснији, али превентабилни узрочник болести и смрти. Према МКБ (Међународној класификацији болести) дефинисано је под дијагнозом Ф17- душевни поремећаји и поремећаји понашања узроковани употребом дувана. Од пушења сваке године умре више од 3 и по милиона људи у свету.
У здравственом систему у којем промоција здравља и превенција болести представљају основни концепт деловања, препознат је значај прихватања не пушења као стил живота. У том циљу је, у оквиру Центра за превенцију, организовано саветовалиште у којем се спроводи програм за одвикавање од пушења, који има за циљ повећање знања пушача, утицај на њихове ставове и вредности, како би они на крају модификовали своје понашање.
ШТА СЕ НАЛАЗИ ИСПОД НАИВНЕ ПОВРШИНЕ ЦИГАРЕТЕ?
Главни састојак цигарете је лист дувана. Дуван је једногодишња биљка чије се две врсте употребљавају за уживање. Сагоревањем цигарете настаје дим који се састоји из гасова и честица чија је димензија мања од 0,2 микрона. Овако мала димензија честица дозвољава да се у току инспиријума оне допреме до алвеола тј. најситнијих делова плућа.
Дим цигарете садржи више од 4000 различитих хемијских једињења. Највећи део ових једињења настаје сагоревањем дувана, а остала настају сагоревањем папира цигарете, адитива и пољопривредних хемикалија које се користе у узгајању дувана.
Главне компоненте дуванског дима су:
1. Катран (лепљива, браон супстанца. Сасоји се од комплексне мешавине полицикличних угљоводоника који настају горењем дувана, а који су карциногени. Такође, присутни су и неки радиоактивни елементи као што је полонијум 210. После сваке цигарете у плућима остане 20-40 мг катрана. За 20 година то је читав килограм катрана.)
2. Угљен-моноксид (отровни гас, без боје, мириса и укуса. Такмичи се са кисеоником при заузимању места поред хемоглобина и стога умањује способност крви да пренесе кисеоник до ткива.)
3. Никотин (безбојна или бледо жута, уљаста, испарљива течност која има непријатан, оштар мирис. При контакту са ваздухом добија браон боју. Представља снажну психоактивну супстанцу која ствара зависност и толеранцију. Задовољство је покретач менталних активности и водич облика понашања. Што брже никотин доспева до мозга, то ће задовољство бити веће, а зависност јача. Дуванске компаније су тога свесне, те је тако једна открила да се додавањем амонијака цигаретама повећава проценат „слободног“ никотина. Делује на мождане функције, најпре раздражујуће, а потом депресивно. Због своје токсичности никотин се користи и као инсектицид.)
4. Поред наведених компененти, ту су и: амонијак, цијанид, азотни оксиди, формалдехид, акролеин, нитрозоамини...
Епидемиолошке студије указују на снажну повезаност између пушења и појаве многих тешких обољења, као што су:
1. КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ
(нпр. болест коронарних артерија, цереброваскуларне болести, болести периферних крвних судова)
2. МАЛИГНИТЕТИ РАЗЛИЧИТИХ ЛОКАЛИЗАЦИЈА
(нпр. карцином плућа, усне дупље, душника, једњака, мокраћне бешике, панкреаса, грлића материце...)
3. ХРОНИЧНЕ ОПСТРУКТИВНЕ БОЛЕСТИ ПЛУЋА
(ХОБП чине: хронични бронхитис и емфизем плућа)
Након инхалације дуванског дима, никотин се лако ресорбује преко оралне мукозе, дисајних путева, плућа, гастроинтестиналног тракта и коже. Пролази плацентну баријеру и излучује се млеком дојиља.
ДЕЈСТВО НА ДИСАЈНЕ ОРГАНЕ
Дисајни органи би нормално требали да буду стерилни, без иједне честице. Међутим, при сваком удаху дима из цигарете у плућа се унесе 200-500 милиона честица чађи. С обзиром да се и самим дисањем уносе стране честице, дисајни органи су снабдевени одбрамбеним механизмом „за чишћење честица“. Наиме, ћелије које облажу респираторни тракт имају цилије или трепље, налик на длачице, које својим треперењем избацују стране честице према усној дупљи. Друга врста ћелија у респиратном тракту су оне које производе мукус (слуз) који слепљује честице, па пушачи искашљавају слузави садржај. Свака цигарета блокира дејство цилија 20-30 мин. Зато пушачи кашљу ујутру, јер су током ноћи цилије биле деблокиране. Чим запале цигарету кашаљ престаје због нове блокаде.
Нагомилане карциногене честице дуванског дима у плућима временом доводе до неоплазми. У великом броју земаља карцином плућа је најчешћи облик карцинома који доводи до смрти. Пушење је главни фактор ризика, чак у 90% случајева. При томе, излечење је неизвесно и дуготрајно. Непушачи који живе са пушачима имају 20-30% већи ризик за развоја Ца плућа. У различитим истраживањима уочено је да је ризик за развој карцинома гркљана у пушача 10-20 пута већи него код особа које нису пушачи, дозно је зависан и већи је у пушача који пуше више цигарета дневно. Дугогодишња изложеност пасивном пушењу 3 пута повећава ризик за развој малигних тумора душника.
ДЕЈСТВО НА КАРДИОВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ
Након што је ресорбован у крвоток стимулише тзв. симпатички нервни систем који сада убрзава срчани рад (срчану фреквенцу), што временом исцрпљује срчани мишић. Такође, ремети метаболизам масти чиме доводи до таложења холестерола и стварања атерома, који сада сужавају крвне судове. Истовремено стимулише надбубрежну жлезду која сада појачано лучи већу количину хормона (адреналина и норадреналина) који додатно сужавају коронарне крвне судове, као и остале артерије и артериоле у целом телу. Због овог ефекта долази до пораста крвног притиска, који са друге стране сада убрзава процес склерозе и коронарну болест. Дејства никотина се овде, нажалост, не завршавају.
ДЕЈСТВО НА ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ
Доспевши до мозга ( што је за 8-10 секунди након инхалације) када никотин посредством крви стигне до нервне ћелије везује се за никотинске рецепторе, тачније паркира се на место где би у нормалним околностима требао да буде паркиран ацетилхолин. Никотин, дакле, имитира ацетилхолин и везује се за његове рецепторе. Након поновљене употребе никотина, ацетилхолински рецептори су активнији него обично, јер сада на њих делује и ацетилхолин и никотин. Овај дисбаланс подстиче да мозак „мисли“ да има превише ацетилхолина и реагује смањивањем отпуштања ацетилхолина. Мозгу сада треба никотин да би успоставио нормално функционисање. Ове промене чине да се пушач не осећа добро када не користи никотин, због чега узима нову дозу. Ако особа престане да узима никотин, број рецептора и њихова осетљивост на ацетилхолин ће на крају бити успостављена, али тек после неког времена. Управо тиме се тумаче симптоми апстиненцијалног синдрома.
Под утицајем никотина, у судејству са другим продуктима дувана, одређене ћелије мозга почињу убрзано да производе допамин, тзв. хормон среће. Хормон среће је разлог што пушачи када их опомињу на опасност дуванског дима често кажу „Па, то ми је највеће задовољство у животу“. Треба им веровати. Никотин проузокује одређен степен еуфорије, поправља пажњу, доводи до релаксације, смањује агресију и иритабилност.
У принципу, мале дозе никотина имају стимулантни, а велике депресивни ефекат. У веома великим дозама, никотин доводи до респираторне парализе и тешке хипотензије.
*Сви ови механизми се муђусобно преплићу и сумирају, убрзавајући патолошке процесе.
ЗАШТО ПУШАЧИ ВРЕМЕНОМ ПОВЕЋАВАЈУ БРОЈ ЦИГАРЕТА?
У мозгу је све у равнотежи. Зато постоји ензим који разграђује вишак допамина. Компонента дуванског дима блокира тај ензим и зато не долази до нормализације нивоа допамина. Компензаторно, мозак почиње да се брани смањујући допаминске рецепторе. Када се то догоди пушач мора да повећава број цигарета да би поново осетио задовољство које му оне доносе, чиме улази у зачаран круг са последицама и на централни нервни систем, а нарочито је погођен центар за регулацију расположења. Зато је пушач веома узнемирен када нема цигарету или се свесно ње лишава.
ШТА ЈЕ ТО АПСТИНЕНЦИЈАЛНИ СИНДРОМ?
Апстиненцијални синдром се јавља код већине пушача након престанка конзумације, и траје од неколико дана до више недеља, па и месеци. Карактерише га изразита жеља за дуваном и осећај нелагодности (иритабилност, анксиозност, немир, тешкоће у концентрацији, главобоља, несаница, поремећај апетита). Иако физички симптоми нестају за 3 до 4 недеље, жеља за дуваном може трајати и неколико година.
ШТА ЈЕ СА Е-ЦИГАРЕТОМ?
Електронска цигарета (е-цигарета), која се за многе сматра безбедном алтернативом конвенционалним цигаретама, направила је револуцију у дуванској индустрији последњих деценија. У овим цигаретама сагоревање дувана је замењено загревањем течности, што је довело до тога да неки произвођачи предлажу да е-цигарете имају мање штетне респиратнорне ефекте од дувана. Друге иновативне карактеристике као што су прилагођавање садржаја никотина и избор пријатних укуса освојиле су многе кориснике. Без обзира на то, доказано је да сам процес загревања може довести до стварања нових једињења упитне токсичности. Сигурност конзумирања и њен потенцијал као методе одвикавања од пушења остају контроверзни због ограничених доказа.
И на крају оно што бих вам ја саветовала је да не мисилите да цигарете могу да се оставе само снагом воље, оне могу да се оставе искључиво снагом одлуке. То вам је као у партнерским односима. У природи човека није да је моногамно биће, односно да буде веран једној особи, али ако одлучи да то буде онда ће то и бити.
Центар за превенцију Дома здравља Панчево, поред других саветовалишта има и САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ОДВИКАВАЊЕ ОД ПУШЕЊА, где се могу јавити сви којима је потребна стручна помоћ да се реше ове штетне навике.
Радно време Центра за превенцију је од 07 до 15 часова, а телефони за заказивање су:
013/313-349
064/8931336
Др Хелена Јовић, лекар опште медицине
Саветовалиште за одвикавање од пушења
Центар за превенцију Дома здравља Панчево