У Србији се 31. јануара обележава Национални дан без дувана под слоганом „СВАКА ЦИГАРЕТА СМЕТА”.
Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Већина смртних случајева повезаних са дуваном дешава се у земљама са ниским и средњим приходима.
Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је и фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе и многе друге болести. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности.
Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.
Мере контроле дувана које су имплементиране у свету у различитом обиму довеле су до смањења учесталости коришћења цигарета међу одраслима и адолесцентима. Међутим, у претходној деценији, у свету и у Србији је у порасту употреба дуванских и никотинских производа који раније нису били на тржишту или је њихово коришћење било ограничено на неке земље или поједине циљне групе као што је то у случају наргила.
Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа.
Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији скоро сваки пети (17,7%) ученик првих разреда средњих школа је бар једном током живота пробао електронске цигарете. Ученици наводе различите мотиве за пробање електронских цигарета. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0 % дечаци и 72,6% девојчице). Поред тога, подаци показују да међу ученицима који су пробали електронску цигарету само 18,2% ученика мисли да је течност за електронску цигарету коју су први пут користили садржала никотин.
Као и у многим другим земљама, у Србији су се претходних година на тржишту појавили загревани дувански производи (HTPs – Heated Tobacco Products). Код ових производа дуван се загрева на нижој температури у поређењу са пушењем цигарета, чиме се ствара аеросол који садржи различите супстанце. Ради се о производима који садрже никотин и који код младих који никада нису користили друге дуванске производе може довести до стварања зависности и преласка на друге дуванске производе. Због чињенице да су ови производи нови на тржишту, нема довољно података о дугорочним ефектима њиховог коришћења. У Србији је ове производе икада током живота користило 7,0% ученика првих разреда средњих школа. Стога се у оквиру Националног дана без дувана наглашава да употреба свих производа који садрже никотин изазива зависност, а да су млади посебно осетљиви на његово дејство.
Поред тога, у оквиру обележавања овог датума у Календару здравља пушачи се подстичу да оставе пушење. С тим циљем Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је у јуну 2022. године покренуо бесплатну телефонску линију. Одговори на питања пушача који размишљају да престану да пуше или су то већ одлучили, као и оних који су већ престали и покушавају да одрже непушачи статус, могу се добити сваког радног дана од 11 до 14 часова позивом на број 080 020 0002.
Кључне чињенице:
- Дуван убија до половине својих корисника.
- Дуван сваке године убије више од 8 милиона људи. Више од 7 милиона тих смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,2 милиона резултат непушача изложених пасивном пушењу.
- Преко 80% од 1,3 милијарде корисника дувана на свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
- Водећи узрок смрти, болести и осиромашења
Епидемија дувана једна је од највећих претњи јавном здрављу са којом се свет икада суочио, убивши више од 8 милиона људи годишње широм света. Више од 7 милиона тих смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,2 милиона резултат непушача изложених пасивном пушењу.
Сви облици дувана су штетни и не постоји сигуран ниво изложености дувану. Пушење цигарета је најчешћи облик употребе дувана у свету. Остали дувански производи укључују дуван за лулу, разне бездимне дуванске производе, цигаре, цигаре, дуван за мотање, дуван за луле, бидис и кретекс.
Употреба дувана за лулу штети здрављу на сличан начин као употреба дувана за цигарете. Међутим, корисници често мало разумеју здравствене опасности употребе дувана за лулу.
Употреба дувана без дима веома изазива овисност и штети здрављу. Дуван без дима садржи много токсина који узрокују рак и његова употреба повећава ризик од карцинома главе, врата, грла, једњака и усне шупљине (укључујући рак уста, језика, усана и десни), као и разних зубних болести.
Економски трошкови употребе дувана су значајни и укључују значајне трошкове здравствене заштите за лечење болести изазваних употребом дувана, као и изгубљени људски капитал који је резултат морбидитета и морталитета који се могу приписати дувану.
Кључне мере за смањење потражње за дуваном
- Дувански дим из окружења убија
- Дувански дим из окружења је дим који испуњава затворене просторе када људи пале дуванске производе попут цигарета, бидиса и лула за воду.
- Не постоји сигуран ниво изложености дуванском диму, јер чињенице показују да пасивно пушење узрокује више од 1,2 милиона превремених смртних случајева годишње и озбиљних кардиоваскуларних и респираторних болести.
Готово половина деце редовно удише ваздух загађен дуванским димом на јавним местима, а 65000 сваке године умире од болести које се могу приписати пасивном пушењу.
Код новорођенчади то повећава ризик од синдрома изненадне смрти новорођенчади. Код трудница изазива компликације у трудноћи и малу порођајну тежину.
Корисницима дувана треба помоћ да би престали
Студије показују да мало људи разуме посебне здравствене ризике употребе дувана. Међутим, када пушачи постану свесни опасности од дувана, већина жели да престане.
Без подршке за престанак, само 4% покушаја одвикавања од дувана ће успети.
Професионална подршка и доказани лекови за престанак употребе могу више него удвостручити шансе корисника дувана да успешно престане.
Нови никотински производи и производи од дувана у настајању
Загрејани дувански производи (ЗДП)
ЗДП су попут свих осталих дуванских производа, по својој природи токсични и садрже канцерогене материје. Са њима треба поступати као са било којим другим дуванским производима када је реч о постављању смерница за ЗДП. ЗДП производе аеросоле који садрже никотин и токсичне хемикалије након загревања дувана или активирања уређаја који садржи дуван. Примери укључују испариваче iQOS, Ploom, GLO, PAKS... Корисници удишу аеросоле током процеса сисања или пушења, који се остварују путем неког уређаја. Садрже високо зависну супстанцу - никотин, адитиве који нису дувански и често су ароматизовани.
Последњих година ЗДП се промовишу као производи са „смањеном штетом“ и / или производи који могу помоћи људима да напусте конвенционално пушење дувана. ЗДП излажу кориснике токсинима, од којих многи узрокују рак, а тренутно нема довољно доказа који указују на то да су мање штетни од конвенционалних цигарета.
Е-цигарете
Електронски системи за достављање никотина (ENNDS) и електронски системи за достављање неникотинских производа (ЕNNDS), који се обично називају е-цигарете, су уређаји који загревају течност да би створили аеросол који корисник затим удахне, али они морају садржати никотин. Главни састојци раствора су пропилен-гликол, са или без глицерола, и средства за ароматизацију. Е-цигарете не садрже дуван, али су штетне по здравље и нису безбедне. Међутим, прерано је дати јасан одговор на дугорочне последице њихове употребе или излагањима.
Е-цигарете су посебно ризичне када их користе деца и адолесценти. Никотин изазива високу зависност, а мозак младих људи се развија до средине двадесетих.
Употреба ENDS повећава ризик од срчаних болести и поремећаја плућа. Они такође представљају значајан ризик за труднице које их користе, јер могу оштетити растући фетус.
ENDS и ENNDS се не би смели промовисати као помоћ у одвикавању од пушења док не буду доступни одговарајући докази и док се глбална заједница јавног здравља не договори о ефикасности тих специфичних производа. Велики део маркетинга око ових производа изазива забринутост због варљивих здравствених тврдњи, варљивих тврдњи о ефикасности престанка и усмерености ка младима (посебно уз употребу арома).
Тамо где ENDS и ENNDS нису забрањени, СЗО препоручује да се производи регулишу у складу са четири кључна циља:
- Спречити почетак коришћења ENDS и ENNDS од стране непушача, малолетника и рањивих група;
- Смањити здравствене ризике за кориснике ENDS и ENNDS и заштитити не-кориснике од изложености њиховим емисијама;
- Спречити недоказане здравствене тврдње о ENDS и ENNDS; и
Заштитити контролу дувана од свих комерцијалних и других интереса повезаних са ENDS и ENNDS, укључујући интересе дуванске индустрије.
Корисни линкови:
https://www.zjzpa.org.rs/nacionalni-dan-bez-duvanskog-dima-31-januar/
http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3490
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2532
Извор:Завод за јавно здравље Панчево