У земљама у којима влада висока незапосленост, тема стреса на радном месту се често занемарује. Сви се охрабрују тиме да су срећни што уопште имају посао, па узимају здраво за готово све негативне аспекте посла. Колико год да су у повољнијем положају тиме што не морају да мисле о егзистенцији, особе које су изложене дугорочном и интензивном стресу на радном месту могу имати изузетно озбиљне последице.
Људи често нису ни свесни шта све узрокује стрес. Примећују само да се из дана у дан све лошије осећају, да им је све тежа помисао да устану ујутро и оду на посао и да временом све лакше посежу за различитим неадаптивним механизмима суочавања са стресом – таблетоманија, алкохолизам и сл. Дугорочни стрес изазива различита
психосоматска и психичка обољења и утиче на квалитет осталих аспеката у животу. Због тога је потребно да сваки запослени препозна узроке стреса на послу и да покуша да учини нешто за себе. Са друге стране, послодавци би такође требало да буду упознати са факторима који доводе до стреса код запослених. Радници под стресом имају негатаиван утицај на целокупно пословање организације.

Фактори који узрокују стрес на радном месту

Поједини послови имају различите узроке стреса специфичне само за њих.

Преоптерећеност

Особе које су изузетно оптерећене на послу доживљајвају снажан стрес. Преоптерећеност се најчешће осликава кроз велики број радних задатака који превазилази капацитете једног радника за његово радно време, затим нереални рокови, давање задатака за које радник није обучен, као и очекивање да се разуме у технологију са којом се још није сусрео. Да би постигао све постављене задатке, радник најчешће мора да остаје дуже од радног времена, чиме се акумулира свакодневни умор, а трпе и остали аспекти у животу (породица, пријатељи, хобији). Супротно овоме, стрес узрокује и недовољна преокупација. Особе којима није дато довољно радних задатака, који седе беспослено често се осећају безвредно и сматрају да надређени не цене довољно њихове капацитете.

Недостатак контроле

Чињеница је да не може све у животу бити под нашом контролом. Некада је на радном месту проблем и кад особа има превише контроле, јер то подразумева превелику одговорност. Међутим, утврђено је да недостатак контроле над временом, над начинимарешавања задатка, затим неучествовање у доношењу одлука, изазива велики притисак код запослених. Поред тога, доводи и до осећаја ниже вредности чиме је пољуљано самопоуздање запосленог. Тиме је направљен велики парадокс, пошто већина компанија на разговору за посао траже самоуверену и сигурну особу, а на овај начин се те особине код запослених руше.

Односи на послу

Већина радних места подразумева релације са различитим људима. Било да су то односи са надређенима, са колегама или са спољним корисницима, сваки од њих може да буде потенцијални извор стреса. Односи на радном месту подразумевају одређени професионални образац, односно веома лимитирано испољавање емоција. Задржавање реакција у себи додатно интензивира стрес који се јавља као последица лоших односа. Најчешћи проблеми у овој групи су агресивни надређени, надређени који не штити своје запослене,
недостатак подршке колега, искључивање из групе, изолација, различити облици насиља и узнемиравања, конфликти са колегама, лоша кохезија и функционалност тима, неправедно преузимање заслуга, али и рад са тешким корисницима/клијентима.

Несигурност на послу

Проблем веома заступљен на нашем тржишту рада је несигурност на радном месту. Привремени послови, радно ангажовање на одређено, ангажовање преко агенција и омладинских задруга, несигурност у исплату на крају месеца или обављеног посла и уопштено недостатак заштите радника, представљају изузетан стрес за свакога. Поред овога, овде спадају и и несигурност у опис и услове посла који су предочени на почетку. Често се посао представља на одређени начин, да би кроз извесно време услови били драстично промењени.

Баланс посао – приватан живот

Уколико особа не успе да успостави задовољавајући баланс између посла и приватног живота, биће под стресом и трпеће обе сфере живота. До дисбаланса долази због предугог радног времена, додатних сати рада, како на послу, тако и ношење посла кући, затим због непредвидљивог радног времена и немогућности планирања догађаја у приватном животу, честих пословних путовања и одсуствовања од куће и због уплитања посла у лично време (позиви на мобилни после радног времена, очекивање да се на маил одговара у свако доба дана и ноћи, бити онлине и на годишњем одмору и сл.)

Плата и бенефиције

Ниска примања су свакако извор стреса, посебно у нашој земљи. Међутим, углавном су са платом сви запослени упознати на почетку рада, тако да ту преостаје једино да одлуче да ли прихватају или не посао за тај износ. Оно што изазива више стреса су неправедна награђивања међу запосленима, обећане, а неиспуњене бенефиције, неплаћање прековремених и рада за празнике и сл.

Остали аспекти посла

Потенцијални извор стреса може да лежи и у самој природи посла. Фактори тог типа су лоши физички услови рада, опис самог посла и радних задатака, недостатак промене и могућности икаквог напредовања кроз дужи низ година и уопштено изостанак задовољства послом који се обавља. Битно је идентификовати стресове који су присутни на радном месту и свакодневно тражити начине да се они или елиминишу или да се нађе адекватан начин ношења са њима. Једном нарушено здравље је теже поправити, него спречити да до тога уопште и дође.

Др Мирјана Васиљевић, лекар опште медицине
Дом здравља Панчево