Горњи респираторни путеви - нос, грло, ларинкс, трахеја, честа су мета вирусних и бактеријских инфекција. Многи вируси из различитих група и бактерије као што су стрептокок, пнеумокок, стафилокок, хемофилус, мораксела, на слузокожи горњих респираторних путева налазе место где ће започети инфекцију.  
У клиничкој слици код ових инфекција доминирају цурење из носа, запушеност носа, кијање, кашаљ, бол и пецкање у ждрелу, увећане лимфне жлезде на врату, висока температура, малаксалост, бол у зглобовима и мишићима...

Многи од ових симптома су слични симптомима инфекције коронавирусом SARS-CoV-2. Присуство неких од ових симптома већ буди сумњу на инфекцију коронавирусом. То треба да повећа и опрез код пацијената и чланова њихових породица и предострожност да се примене мере спречавања ширења коронавируса све док се не докаже његово одсуство. Пацијент мора да носи маску и да примењује респираторну хигијену и хигијену руку. Респираторна хигијена подразумева коришћење папирнатих марамица које се после употребе бацају у пластичну кесу која се затвори. Хигијена руку се врши редовним прањем руку и коришћењем средстава на бази алкохола за дезинфекцију руку.

Приликом кашљања и кијања треба прекривати нос и уста. Укућани треба да избегавају близак контакт са особом која показује симптоме респираторне инфекције.

Одлазак код ординирајућег лекара или у ковид амбуланту решава дилеме око узрочника инфекције. Преглед и урађен брзи антигенски или ПЦР тест на SARS-CoV-2 вирус потврђује присуство или одсуство коронавируса који је узрочник пандемије.

Под инфекцијама горњих респираторних путева подразумевамо:

- ринитис (запаљење носне слузнице)
- синузитис (запаљење синуса)
- отитис (запаљење уха)
- фарингитис (запаљење ждрела)
- ларингитис (запаљење гркљана)

У највећем броју случајева (око 75%) инфекције горњих дисајних путева су вирусног порекла и спонтано се повлаче после приближно недељу дана.

Ринитис, прехлада или назеб је најчешће обољење човечанства. Узрок прехладе су у 50% риновируси док осталих 50% припада аденовирусима, параинфлуенца вирусима, коронавирусима, ентеровирусима. Стање са симптомима ринореје (цурење из носа), кијања, назалне конгестије (запушен нос), кашља, а често и главобоље и болова у мишићима уме да потпуно поремети функционисање. Постоје одређени докази да потхлађивање организма, недовољно спавања, излагање дуванском диму, боравак у гужви у затвореним просторијама, могу да допринесу добијању прехладе. Кључна профилактичка мера је сузбијање преноса вируса, а то се постиже претежно хигијеном руку, јер се у знатно мањој мери вируси преносе капљичним путем. Терапија је симптоматска уз одмор и пуно течности. Уколико симптоми трају дуже, вероватније је да је у питању алергијски ринитис.

Алергијски ринитис је инфламаторно обољење горњег респираторног тракта, у којем постоји хронична хиперактивност слузнице носа, са периодима акутног погоршања. Симптоми укључују дуготрајну кијавицу, цурење из носа, свраб у носу и запушеност носа. Ово обољење се не може излечити, али се ови непријатни симптоми могу олакшати. Користе се топикални или орални антихистаминици, а код тежих симптома лекови првог избора су интраназални кортикостероиди.

Грип и прехлада имају велика преклапања у симптомима, али код грипа симптоми су нагли, израженији и дуготрајнији. Грип може бити животно угрожавајуће стање у популацији старијих и болесних од хроничних болести, као и мале деце која већ болују од неких системских болести. Ако у условима проглашене епидемије грипа имате кашаљ, грозницу и температуру узнад 38ºС, могуће је да је ваша дијагноза грип. Терапија је мировање, пуно течности, лака храна и антипиретик за обарање температуре би требало да врате организам на стање пре прележаног грипа.

Синузитис је упала слузокоже која облаже синусе, а може бити последица вирусних инфекција горњег респираторног тракта. Синузитис може имати акутни (10 дана до 4 недеље) и хронични (до 12 недеља) облик. Симптоми су запушен нос са излучивањем секрета, бол, оток или притисак у пределу лица или главобоља, изражен умор и малаксалост, сузење из очију, губитак осећаја за мирис, зубобоља па и повишена температура. Терапија је симптоматска ( инхалација, топле облоге), осим када дијагностика налаже употребу антибиотика.

Отитис медиа је запаљење средњег уха и једна од најчешћих дијагноза код деце од 6 месеци до 2 године. Обично је последица вирусне инфекције назофаринкса, када је смањена вентилација кроз Еустахијеве тубе, услед чега настаје негативан притисак у средњем уху. У 50% случајева отитис је узрокован вирусима. Најчешћи симптоми су бол у уху, цурење из уха, ослабљен слух, раздражљивост и повишена температура. Уз аналгетик и антипиретик деца старија од 6 месеци прате се до 72ч уколико симптоми нису много наглашени, у супротном дају се антибиотици који скраћују дужину трајања симптома.

Фарингитис је акутно запаљење ждрела (гушобоља) које се манифестује боловима у грлу, црвенилом и отоком мукозе фаринкса и тонзила и повишеном телесном температуром. Ако су удружени са прехладом, кашљем, промуклошћу указују на инфекцију вирусом што је случај код 85-95% одраслих и 60-70% деце. Ако је фарингитис узрокован ß-хемолитичким стрептококом групе А, симптоми се јављају нагло, а код млађе деце могу бити праћени и мучнином и повраћањем. Бактеријска култура бриса ждрела је основа у дијагностици фарингитиса. Ако је у питању стрептококни фарингитис саветује се примена пеницилина у трајању од 10 дана, а код алергичних на пеницилине алтернатива су макролидни антибиотици (нпр. еритромицин).

Ларингитис је упала ларинкса (гркљана) која за основни симптом има промуклост. Може бити компликација прехладе или упале грла, а може бити и алергијска реакција на неки алерген из околине. Инхалација физиолошког раствора као и топли напитци могу олакшати тегобе.

ПРЕВЕНЦИЈА: Респираторне инфекције се превенирају избегавањем дужег боравка у затвореним просторијама са пуно људи, проветравањем просторија, честим прањем руку, престанком пушења, уносом свежег воћа и поврћа, цинка, магнезијума и витамина Ц, као и физичком активношћу. Вакцина против грипа даје одговарајући степен заштите од вируса грипа, али не и од других врста вируса.

Најчешће грешке приликом терапије респираторних инфекција су: обарање повишене температуре која не прелази 38,5 јер то омета природан процес опоравка, узимање антибиотика без препоруке лекара, претеривање са капима, узимање витамина тек када се деси инфекција.

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд