Октобар је месец када се говори о важности правилне исхране кроз бројне панеле, радионице, предавања и кампање. Подизање свести о једној овако важној теми је кључно за развој здраве нације, међутим, као да се још увек довољно не зна шта правилна исхрана значи.
Добра исхрана је неопходна за здраво тело које је у стању да се бори против болести, вируса, бројних микроорганизама, инфекција и правилно функционише, али многи појединци се одричу здраве исхране из различитих разлога, укључујуц́и недостатак знања, брз животни темпо и стрес. Такав начин живота подразумева да је лакше припремити оброк у микроталасној или свратити у ресторан брзе хране него припремити здрав оброк.

Нажалост, лоша исхрана може довести до читавог низа проблема, укључујуц́и висок крвни притисак, гојазност, дијабетес, лош сан и недостатак енергије. И то није све. Не морате бити на строгим дијетама да бисте се правилно хранили, као ни чекати неки од здравствених проблема како бисте променили навике. Зато се на време упознајте са тим шта правилна исхрана заправо значи.

Кампања Октобар – месец правилне исхране је усмерена на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ активности у оквиру кампање је информисање најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова, правилних навика у исхрани које је важно од најранијег узраста и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани, посебно када је реч о редовности оброка током дана, разноврсности и количинама намирница које се користе у исхрани, начину њихове производње, транспорта, чувања и припреме. Савремен начин живота донео је и промену у начину исхране који карактеришу нередовни оброци, већи унос тзв. брзе хране, мањи унос поврћа и воћа.

Остваривање предвиђених активности могуће је комплементарним ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија) друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења.

Организација за храну и пољопривреду (Фоод анд Агрицултуре Организатион, ФАО) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Право на храну за бољи живот и будућност”.

Пољопривредници у свету производе довољно хране да прехране више од глобалне популације, а глад и даље постоји. Око 733 милиона људи суочено је са глађу у свету због поновљених временских шокова, сукоба, економских падова, неједнакости и пандемије. Ово најтеже утиче на сиромашне и угрожене, од којих су многа пољопривредна домаћинства, што одражава повећање неједнакости у земљама и унутар њих.

Храна је трећа најосновнија људска потреба после ваздуха и воде – свако треба да има право на адекватну храну. Људска права као што су право на храну, живот и слободу, рад и образовање призната су Универзалном декларацијом о људским правима и два правно обавезујућа међународна пакта.

„Храна“ је симбол за разноликост, исхрану, приступачност, доступност и безбедност. На нашим трпезама, пољима, пијацама, у рибарским мрежама треба да буде доступна већа разноврсност хране, за добробит свих нас.

Преко 2,8 милијарди људи у свету не може да приушти здраву исхрану. Нездрава исхрана је водећи узрок свих облика потхрањености – потхрањености, недостатака микронутријената као и гојазности, који сада постоје у већини земаља, пресецајући социо-економске класе. Ипак, данас превише људи пати од глади и не може себи да приушти здраву исхрану. Рањивији људи су често приморани да се ослањају на основне намирнице или јефтиније намирнице које могу бити нездраве, док други пате од недоступности свеже или разноврсне хране, немају информације које су им потребне да изаберу здраву исхрану или се једноставно одлучују за практичност.

Глад и неухрањеност додатно погоршавају дуготрајне или продужене кризе које су вођене комбинацијом сукоба, екстремних временских прилика и економских шокова. Пољопривредно-прехрамбени системи, као целина, подложни су катастрофама и кризама, посебно утицајима климатских промена, али у исто време стварају загађење, деградирају земљиште, воду и ваздух и доприносе емисији гасова стаклене баште и губитку биодиверзитета. Трансформацијом пољопривредно-прехрамбених система, постоји велики потенцијал за ублажавање климатских промена и подржавање мирних, отпорних и инклузивних средстава за живот за све.

Извор: Институт за јавно здравље Војводине