Обележавањем Светског дана борбе против шећерне болести користимо посебну прилику да скренемо пажњу и интересовање јавности пре свега на могућност примарне превенције ове болести, као и на сложеност њених здавствених и социјалних последица. Шећерна болест је најучесталија болест жлезде са унутрашњим лучењем. То је комплексно обољење у чијој основи се налази поремећај метаболизма угљених хидрата, масти и беланчевина и које је најпознатује по стално повишеним вредностима шећера у крви.

Сматра се да око 150 милиона људи у свету болује од ове болести. Непосредни узрок смрти оболелих од шећерне болести је у више од половине случајева болест срца и крвних судова. Основна подела је на тип I или тип II који не мора да се лечи инсулином и најчешће се јавља после 40. године. Тип II дијабетес најчешће се јавља постепено, неприметно и на жалост око 30% болесника у тренутку постављања дијагнозе већ има хроничне компликације. Најчешће компликације су промене на крвним судовима, мрежњачи, нервним завршецима, бубрезима. Лечење шећерне болести подразумева обавезно одређени режим исхране, физичке активности и у зависности од типа укључују се лекови и инсулин.

Правилна исхрана, дозирана физичка активност, контрола стреса, живот без дуванског дима и познавање генетске предиспозиције основни је предуслов за превенцију шећерне болести.