Као мобилни протетски радови најчешће се израђују тоталне, парцијално плочасте, парцијално скелетиране, парцијално скелетиране са двоструким круницама и парцијално скелетиране зубне протезе са прецизним везним елементима. Мобилни протетски рад пацијент може сам да уноси и износи из усне дупље. Сви мобилни протетски радови се обавезно износе из уста када се одржава хигијена зубне протезе. Пацијент мора да има изграђену свест о хигијени протетског рада. Треба бринути о својим зубима, као и о оралном ткиву. Сваком мобилном зубном протетском раду неопходно је посветити пажњу у детаљном одржавању хигијене бар два пута у току дана (ујутро пре доручка и увече пре спавања) и да се након сваког јела протетски рад изнесе из уста и испере млазом млаке текуће воде. Пацијенти који су склони стварању зубног каменца, треба и три пута дневно да механички одржавају хигијену својих зубних протеза, јер зубни каменац који је препун микроорганизмима такође може да се таложи и на зубним протезама.

У пракси се показало да је најбоље користити комбинацију механичког и хемијског одражавања хигијене протезе. Зато је за одржавање хигијене мобилног зубног протетског рада неопходна четкица која је конструисана за те сврхе и најчешће одговарајућа паста (може да се користи и одговарајући прах намењен за одржавање хигијене зубне протезе).

За механичко одржавање хигијене протезе користе се четкице. Четкица је најчешће дизајнирана тако да обострано на радном делу има постављена влакна одговарајуће чврстоће, дужине и облика. Шира површина четкице служи за одржавање хигијене базе протезе, а ужа страна за одржавање хигијене вештачких зуба у протези. У случају да пацијент није у могућности да набави адекватну четкицу за одржавање хигијене протеза може да се послужи и са четкицом за зубе, али само са оним са меканим влакнима. Након одржавања хигијене зубних протетских радова неопходно је зубну четкицу детаљно опрати испод млаза текуће воде. Четкицу је потребно мењати на најмање свака три месеца, због тога што влакна постају нефункционална и зато што су идеална подлога за микроорганизме. Ако пацијент није у могућности да набави адекватну пасту за одржавање хигијене протеза, он се може послужити и са обичном пастом за одржавање хигијене зуба, али да бира ону пасту која у свом саставу нема велики број абразивних честица (пасте које у свом саставу имају дикалцијум фосфат су мање абразивне од оних паста које у свом саставу имају калцијум карбонат). Зубну протезу је неопходно изнети из уста и уз помоћ четкице и пасте детаљно је опрати и испрати испод млаза млаке воде. Често протеза може да испадне из руку на лавабо или плочице у купатилу и због веће тврдоће керамике таква протеза може да напукне или да се преломи у два или више дела, тако да у некој литератури се саветује да се протеза пажљиво држи изнад лавабоа који је предходно до пола напуњен водом или у којем је стављен пешкир или убрус, који ће амортизовати могући ударац на протези. Протеза може да се деформише и да се касније лакше преломи уколико се одржава хигијена са врелом водом, зато је потребна млака вода, а у крајњем случају да се користи хладна вода. Након ваљано опране протезе детаљно се оперу преостали зуби и постојећи фиксни протетски радови четкицом и пастом за зубе и „чиста протеза се уноси на своје  лежиште у  чистим устима“.

У току дана или једном у пар дана је потребно изнети тоталну и парцијално плочасту зубну протезу из уста на пар сати да би се ткиво које носи протезу „одморило“ и тада се протеза претходно испрана текућом водом  урони у чашу са водом. Зубна протеза се дуже време не држи „на сувом“ јер због „исушивања“ протезе она постаје механички неотпорна, односно лакше ломљива. Исто протезу није потребно дуго држати у води јер тада она упија воду и делом мења своју запремину. На тржишту постоји велики број препарата који се користи у ту сврху да дезинфикују и својим пенушањем механички микрочисте протезу док је она потопљена у чаши са водом. Често произвођачи одговарајућих препарата фаворизују своје препарате па иду и дотле да тврде да је потребно протезу само ставити у чашу са водом и тим препаратом и да није потребно никакво дневно механичко прање зубних протеза, јер истичу да таква хигијена ствара микробразде на протези. Пракса је ипак показала да је потребно протезу детаљно опрати са четкицом и пастом за зубе. Неки препарати у свом саставу имају полимере силиката који граде микрофилм на протези и као такву донекле се теже таложи дентални плак и тиме се онемогућава насељавање микроорганизма из усне дупље на зубну протезу.

Код парцијално скелетираних зубних протеза, парцијално скелетираних зубних протеза са двоструким круницама и парцијално скелетираних зубних протеза са прецизним везним елементима због легура од којих се оне изграђују, уколико се повремено потапају у чашу са водом и користе помоћна хемијска средства, неопходно је користити оне препарате које је у те сврхе јасно дефинисао произвођач. У противном легура губи свој изворни сјај.

У некој литератури се наводи да је потребно повремено протезу потопити у чашу са водом у којој је и сирћетна киселина у односу 1:1 (делимично раствара пигменте) , док други аутори истичу да би било боље да је у води са содом бикарбоном (базна средина, која спречава раст и развој микроорганизама из усне дупље којима углавном одговара кисела средина).

Због недостатка моторних способности пацијента или већих оштећења вида очекује се и лошије одржавање оралне хигијене, па се тим пацијентима саветује потапање протеза у избељивач,  раствор натријум хипохлорита у односу 1 : 10 (1 натријум хипохлорит : 10 обична вода). Нажалост, тада протеза услед честог коришћења мења своју изворну боју. У некој литератури се у одржавању хигијене протеза у таквим случајевима саветује коришћење сунђера и врло разблажених детерџената. Такве протезе пре него што се унесу у уста се дуже испирају под млазом текуће воде. Данас се у кућној употреби користе ултразвучне кадице у којима се хемијским средствима врши одржавање хигијене протеза, што је идеално за пацијенте са оваквим поремећајима.

Др Тихомир Мреновић