Рак плућа. Пушење дувана је најважнији фактор ризика за настанак рака плућа. Од ове болести годишње умре око 6400 људи у Србији. Изложеност дуванском диму у кући и на радном месту такође повећава ризик од рака плућа, а престанак пушења може да смањи ризик од настанка ове болести. Десет година након престанка пушења, ризик се смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши.


Хроничне болести органа за дисање. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Ризик од појаве ХОБП је посебно изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше, с обзиром да дувански дим значајно успорава развој плућа. Пушење такође погоршава симптоме астме. Рани престанак пушења је најефикаснији третман у успоравању прогресије ХОБП-а и смиривању симптома астме.

 

Болести које се јављају током читавог живота. Одојчад која су у материци изложена токсинима из дуванског дима, због тога што је мајка била пушач или изложена дуванском диму из окружења, често имају слабији развој плућа и њихове функције. Мала деца која су изложена дуванском диму су под ризиком за појаву и погоршање симптома астме, упале плућа и бронхитиса. Глобалне процене су да око 165.000 деце умире пре пете године живота од инфекција доњих респираторних путева проузрокованих изложеношћу дуванком диму. Деца која су од најранијег доба изложена дуваском диму имају последице по здравље органа за дисање и у одраслом добу, а честе инфекције доњих респираторних путева у детињству значајно повећавају ризик од развоја хроничне опструктивне болести плућа у одраслом добу.


Туберкулоза. Пушење и изложеност дуванском диму су важан фактор ризика за инфекцију туберкулозом. Пушење такође повећава ризик од понављања болести, као и смртност. Подаци показују да је учесталост употребе дувана око два пута већа међу оболелима од туберкулозе у односу на општу популацију у Србији. Наставак пушења у току лечења туберкулозе чини лечење мање успешним.

 

Загађење ваздуха. Дувански дим значајно загађује ваздух у затвореним просторима јер садржи око 7000 хемијских састојака, од којих је најмање 69 канцерогено. Иако дувански дим може бити невидљив и без мириса, може се задржати у ваздуху дуже од пет часова. Значајан део честица дуванског дима таложи се у простору на различитим површинама и на тај начин излаже људе, а нарочито малу децу, штетним састојцима и канцерогенима (тзв. задржани дувански дим).

 

 

Употреба дувана међу младима


Према истраживању из 2017. године које је у нашој земљи спровело GYTS (The Global Youth Tobacco Survey – GYTS), део глобалног истраживања дувана и представља стандард за систематско праћење употребе дувана код младих, добијени су следећи резултати :
- 16,5 % дечака, 15,9% девојчица користи макар неки дувански производ
- 15,3% су активни пушачи
- 9,2% дечака и 8,7% девојчица активно пуши наргиле, водену лулу.

Ово су подаци за узраст од 13 до 15 година.

 

 

У оквиру Центра за превенцију Дома здравља Панчево ради Саветовалиште за одвикавање од пушења у којем можете добити стручне савете како да започенете са одвикавањем: 

Контакт телефон: 013/313-349

Радно време: од 07 до 15 часова           

Др Дарко Матић, лекар Саветовалишта за одвикавање од пушења Дома здравља Панчево

 

Извори:

http://www.batut.org.rs

https://www.who.int/tobacco/en